недеља, 29. април 2018.

Post mark Iran, Nebojša Lapčević


















                                                      



Čitam ti iz  lobanje
pronađene u persijskim pustinjama,
čitam pesak što veje kao sneg
iz tvojih  prozora s vrha Damavanda,
iz vinjeta sumerskih pisama
gde čitava biblioteka staje
u jednoj četici peska.
Iz  te drevne memorijske kartice
nepročitani redovi stoje
kao netaknute gole nimfe,
nepregledni dućani s ćilimima
nadstrešnice pod kojim senke
minareta ćute i  piju šerbet,
listiće čaja i đumbira žvaće mati
što doziva svoje bludne kćeri...

Ovde valja zastati
i reći nešto s porukom:
,,Zagonetka ne rešava,
naš život, O, Hafize,
rešenje je samo varka
i obmana naklapanja“.