недеља, 29. април 2018.

Poezija, Luka Šteković









ZIMA

u snegu stope
do moga praga
i natrag

ko me je tražio
kako ću znati

a sneg se topi
i nestaje trag
stopi po stopi

ko se to hteo
kod mene ogrejati






OVOLIKO O JEDNOJ PEPELJARI

trougla keramička pepeljara
25 godina je na mom pisaćem stolu

seljena s ostalim stvarima
promenila je sa mnom tri mesta

u njoj je ugašeno 120.000 opušaka
(odoka procenjeno)

od toliko cigareta u mom životu
jedva da su dve ili tri spomena vredne

za svo to vreme
sijaset mi je koječega prslo u param-parčad

trougla keramička pepeljara
ni okrnjena








MACUO BAŠO VETAR SA FUDŽIJAME

smrt je
nadomak životu

fijuk sečiva
učiniće od jabuke
dva uzajamna ogledala

i biće čudo
da je tajne ikakve bilo







Tačno vreme,
KOV, Vršac, 1996.