петак, 27. јул 2018.

SELIDBA,Wang Jiaxin










Bez prestanka se seliš, kao da iz jednog života vidiš drugi. Ili, kad se osvrneš, da bi ponovno postavio to beskrajno pitanje: "Jesam li doista bio ondje'"
Moraš se kretati. Tim neprestanim čuđenjem doći ćeš k sebi.




Sa engleskog preveo Miroslav Kirin
Noćni vlak


Bez prestanka se seliš, kao da iz jednog života vidiš drugi. Ili, kad se osvrneš, da bi ponovno postavio to beskrajno pit...

CRNI SLUGA PTICA, Stevan Raičković











Dođi u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena.
Cvetovi lepo ljube kao jedina žena.
Tu ležim i ja i provodim svoje leto kako umem.
Trava koju preko dana ulegnem
Za malu noć se ispravi
I vlati opet kao šuma šume.
I ponovo se, u jutro, pri dnu, pokrenu mravi.
U svako jutro ovde je dobro kao i u svako veče.
U podne: crnim od sunca, zažednim, pa pijem.
Posle, senka počinje da raste i da me tiho krije.
Kad je suton:
Ja ležim nauznak i čekam da prva zvezda poteče.
Ja, naivni gospodar i crni sluga ptica, 
Voleo bih i ne bih voleo da neko svrati.
Možda se ispod drugih stopala neće ispraviti vlati?











Dođi u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena. Cvetovi lepo ljube kao jedina žena. Tu ležim i ja i provodim svoje...

среда, 25. јул 2018.

Molitva Fransoa Vijona,Bulat Okudžava











Dok se još Zemlja okreće,
dok je još jarko svetlo
Gospode,
daj ti svakome ono čega nema.
Mudracu daj glavu,
plašljivcu konja,
daj srećnom novac
i ne zaboravi na mene.
Dok se još zemlja okreće,
Gospode – tvoja je vlast.
Daj častohlepnom da se
nauživa vlasti,
daj predah darežljivom do kraja dana,
Kainu daj pokajanje
i ne zaboravi na mene.
Ja znam – ti sve možeš
i verujem u tvoju mudrost.
Kao što veruje mrtav vojnik
da će živeti u Raju
Kao što veruje svako uho
svojim tihim rečima
Kao što verujemo i mi sami
bez obzira što činili.
Gospode, moj Bože,
zelenooki moj,
Dok se još Zemlja okreće
a čudno je to i njoj,
dok je još vremena
i vatre,
daj svakom po palo
i ne zaboravi na mene.



Bulat Okudzhava






Dok se još Zemlja okreće, dok je još jarko svetlo Gospode, daj ti svakome ono čega nema. Mudracu daj glavu, plašl...

четвртак, 12. јул 2018.

Argument rane, Marko Pogačar















Onoga s ranom sustigao sam u snu. ranu je nosio
kao orden. nosio ju je kao medalju. još kao dječak
ranu je bio pojeo, ne bi li je u sebi sakrio. odasvud
upirao je aorist: kaplje sna klatiše se u svojim šarkama
kao kapije. države su se povukle pod kamenice.
a ja sam znao sve mesare, izučih iznutra njihov zanat.
da ne bi umakao vezao sam ga kaišem, kako vezujemo
sve koje volimo. započeo sam šakama. zatim ga srušio
ušicom sjekire, da ne bih ranu poremetio.
imao sam je pred sobom rastvorenu, kao povelju. sama je
bila svoj pečat. skok u dalj, prečica, veza imeđu vjetra i tijela,
isprava vremena. ni tako, kao mapa bila je preda mnom prostrta,
nisam umio reći je li rana ulazna ili izlazna. iako sam je slijedio
stoljećima, ostala mi je strana. pratio sam je u stopu
kao što hrt prati lisicu, kako mjesec nadgleda kosti,
iz čiste ljubavi. naučio sam steći svoju ranu je dužnost.
primijetio sam svaka rana je posebna. nitko za mene nije umro,
nitko nikada bio svet. tijelo je kutija koju otvara vrijeme.
rana je otvoren prozor, kroz koji ulazi svijet.

                                                                        







Zemlja zemlja
Beograd: Kontrast izdavaštvo, 2017.











Onoga s ranom sustigao sam u snu. ranu je nosio kao orden. nosio ju je kao medalju. još kao dječak ranu je...

ZIMSKA PESMA, Vilijam J. Heris














Kad bih ja bio
zima
i kad bi ljudi
pričali o meni
na način kako pričaju
o zimi,
lepo bih se spakovao
i otišao iz grada.










William J. Harris
Sa engleskog Danijela Jovanović
BKG, Beograd, 2015.





Kad bih ja bio zima i kad bi ljudi pričali o meni na način kako pričaju o zimi, lepo bih se spakovao...

среда, 04. јул 2018.

NEMOĆ, Ekrem Hamid
















U hladnoj ti sobi, zaboravu, živimo. Sve rekosmo
Kome i imadosmo, od nas ništa ne osta. Prošle jeseni
Umrije Rafael, sada smrt opet dolazi po nas. A ja sam
Samo rekao pa neka je, neka dođe, ko koga
Može da spriječi. A Lujza je rekla jeste, pustit ćemo
Pse na nju, pa neka priđe. Dolazi januar, dolaze hladnoće.
U hladnoj ti sobi živimo. Nježnim rukama u debele zidove
Udaramo, a poslije nas samo bole i čekamo da bol prođe.
Čekamo, da bol prođe čekamo, pa opet udaramo u hladne zidove,
Ne stajemo nikako, u čekanju bol da prestane čekamo.  Na hladne
Zidove nježnim rukama vičemo. Danas, sutra: prolaze dani i rastu nam kose,
Oštrim ih makazama kratimo i opet nam rastu.
U hladne zidove, u hladnoj sobi živimo ti, zaboravu.
Danas, sutra: sporo prolaze dani,
Sporo nam rastu kose, sporim ih makazama kratimo.








 Sramote 
SKC Kragujevac








U hladnoj ti sobi, zaboravu, živimo. Sve rekosmo Kome i imadosmo, od nas ništa ne osta. Prošle jeseni Um...

недеља, 01. јул 2018.

CRTEŽ MALE LUDE, Bisera Alikadić















Ma šta ljudi o sebi rekli
Ma šta o njima mislila
Kada bih ostala sama na svijetu
S komadićem ugljena u ruci
Prvo bih čovjeka nacrtala













Ma šta ljudi o sebi rekli Ma šta o njima mislila Kada bih ostala sama na svijetu S komadićem ugljena u r...

LJUBIMAC, Kejt Marvin
















Jahala sam nasmejana na njemu kroz selo.
Zabacavio je svoju okićenu grivu u neprilici.
Seljaci su u tim njegovom gestu videli taštinu
i nisu se više trudili da ga ponovo zauzdaju.
Noću, u logoru pored reke i vatre,

mislio je, izgleda, da je vreme za priče.
Sablasne priče koje vijugaju iz njegovih usta
me više ne plaše. U povratku
sam utonula u nekakvu ravnodušnost. A kasnije
on je opisivao moje ćutanje kao naprosto

zlo. Ali, kako zla mogu biti usta
koja, bez svojih priča, tvrde da ne mogu ponuditi
cvet uhu, vino vetru?
Probala sam: ispričala sam priču o njemu, koja ga
(u mojoj verziji) nije previše

zanimala. Ali, svi smo se mi – ugojeni
mesec, drveće nalik tisama, oštrozube
zvezde koje poput mačaka češu
svoja sjajna leđa o nebo – svi smo se smejali.
I sada, kada sam otišla, kuda da ga povedem?

Bio mi je prevozno sredstvo i, kao takav, odgovornost.
Bio je iscrpljujuć, umoran i neophodan.
Sagradila sam dom za nas i pazila ga nežno,
kao ljubimca. Posetioci su se često glasno čudili,
Kako uspevaš da zadržiš jedno takvo

stvorenje? Podovi su umrljani tragovima brige o njemu.
Kažem da mi je srce ogromno a da su mu vrata
mala. Čim sam ga pustila da uđe, on je porastao. Sada
ne mogu da ga sklonim odatle a da ga ne ubijem
što, iskreno, nikada nisam ni želela.

                                                                        






Sa engleskog Željko V. Mitić
Dan kada je umrla Lejdi Gaga
Niš: Peti talas, 2011.











Jahala sam nasmejana na njemu kroz selo. Zabacavio je svoju okićenu grivu u neprilici. Seljaci su u tim ...

PROTIV KULA I GRADOVA, Ričard Brotigen














Sedim ovde (u kafiću) misleći
da napišem pesmu. O čemu
da pišem? Ne znam. Prosto tako osećam
kada mi iznenada jedan mladić u žurbi
priđe i reče: » Mogu li da se poslužim Vašom
            olovkom? «
U ruci mu je koverat. »Treba
da ga adresiram. « Uzima mi olovku
i adresira pismo. To čini vrlo
ozbiljno. On se zaista koristi
            olovkom.

                                                








Sa engleskog Vladislav Bajac
TRIP – Vodič kroz savremenu američku poeziju,
Beograd: Narodna knjiga, 1983.










Sedim ovde (u kafiću) misleći da napišem pesmu. O čemu da pišem? Ne znam. Prosto tako osećam kada mi iznen...