четвртак, 22. март 2018.

Dva čoveka, Ajtana Dreković







Poslepodne, žega. 
Jedan za drugim 
dva čoveka hodaju, 
možda razmišljaju.

Ne znam gde idu
i da li se poznaju,

ni da li tek slučajno
onaj drugi čovek

hodajući

ponekad nagazi 
dugu senku
malog čoveka pred sobom.






Poslepodne, ž ega.  Jedan za drugim   dva čoveka hodaju,   mož da razmišljaju. Ne znam gde idu i da li se poznaju, ni ...

SINGULARITET, Birsena Džanković











Potaknuta je
Tačka
kruži oko ose

sebi put pravi

I Istok i Zapad
Okružuju sve
Po mjeri
Okružuje
I ona
A kad dođe do utrobe
Proždiraće

Stojimo jedni naspram drugih

Modrozelena

Na tvojoj strani kamen
U ruci dlijeto
Na kamenu ime
Moje. I dan
Tvoj.

Na mojoj strani
Kamen.
Ruka.
Praznina.

I posteljica
Rastrgnuta

Crnilo tvog glasa
Umara i razara

Na put staje zraku
I stopi svakoj

Tragam.

Crne rupe
Sve gutaju.
Dok pogleda ukočena,
Osjećam i osluškujem,
Zvuk
Prekinuta koraka.

Prikrivaš neprekrivajuće
Neskrivajuće
Brišeš neizbrisivo
Mijenjaš nezamjenjivo
Vječiti igrači
U igri čiji kraj je bliži no zjenica rožnjači
U igri čije vođe ne određujemo
Čija bojna polja ne uređujemo
Ne biramo ni oružje
Ni protivnika
Ni saputnika
Ni pobjednika
Ni gubitnika
Do strane

A kažete
U bescijenje zjenice istinom očiglednom obmotane
I kažete
U bescijenje svjetlost što se unutar bića razlaže
I kažete
U bescijenje
Svaki zvuk što život
Ni-
Je
I kažete
U bescijenje i konačnica
Obećana
I potvrđujete
I šutnjom
I riječju
I djelom
Pogleda ista

Tražim
Pogleda ukočena

Crne rupe
gutaju
Sve

Osluškujem

Oni
Razastiru
Svoje kože
Da od hladnoće tvojih očiju skriju te
Da od zla tvog daha
Sačuvaju te
Da spokojnim učine
I korak tvoj
I uzdah tvoj
I san
tvoj
i
Zavjet
tvoj

I pristaju

I na vatru do članaka
Dok u lobanji vri i ključa
I na vrelo gvožđe na bubnim opnama
I užarene igle u zjenicama
I zarđale klince pod prstima
Na mrak
I bespuće
I ponor

A umor
A zamor
A premor
Nijemo


I pristaju li?
Na to što postaju

Pristaju li?

Tragam.
Osluškujem.

Vjetar.
Mir donijeće.
Kažu
Oni
Što obećanje ne krše.

A što sa
bezdanima koji gutaju razočarane
A što sa
Vašim
Beskonačnim
Istinama
I njenim oblicima
A što sa izrečenim i neizrečenim
Izrecivim i neizrecivim
A što sa
Panjevima
Ulicama
Kamenjem i
stijenjem
Zemljom i
rukama
Očima i
noćima –
Uzdasima zazidanim
Tišinama opkoljenim
Plućnim maramicama obmotanim
Strahom,
strijepnjom,
drhtajem
Okom umornim
Sluhom napetim
Dodirom
izmrcvarenim
Zaštićenim

Zaštićenim?

A
Oni
Oni,
slijede
Samo crne mrlje,
Na zemljinom platnu.
I
Izostavljaju sutra.
I
Ostavljaju sve što su bili,
Sve što jesu.

Pristaju

I ostavljaju
I pero bez vlasnika i nasljednika.
I riječi olovom natopljene.
I muk paučinom obmotan.

Bezbjedan?

A njihova glava
priljubljena.

Spokojna?
I baciše koplja.
I prislonjenih ruku iščekuju.

Život?
A
Čekajući
Život

Vijest
dočekaše
Obijest obijesnih
Pa sad iole svjesne njihove
nesvijesti
Raduju smrću
Čekajući

Riječ
Sporječismo se s onima što
Pale i žare
Nište i tište
Sve iole živo
Pa se sad u plijesni njihovoj gušimo

Čekajući

Dah koji će zlo ništiti dok pogled mu
Dopire

Gledamo
Kako od jednog rasu se neprebrojivo
Kako od jednog jedan jednom krv proli
I od tada ne staje, ne prestaje
I znamo
Kako će mnoštvo biti vraćeno
Jednom

ne marimo.

I Stojimo
Jedni pored drugih
Ovo tijelo nije moje
Ni tvoje
Svaki pokret razotkriva
Svaki pogled progovara
Ne poznajemo
Ne prepoznajemo
Ne nestajemo
Ne stajemo
Nestajemo
Ne.

Vrata su
ipak
morala biti zatvorena,
Drugo su sada.





Potaknuta je Ta čka kruži oko ose sebi put pravi I Istok i Zapad Okružuju sve Po mjeri Okružuje I ...

недеља, 11. март 2018.

DOĐOŠE DA KAŽU, Moris Meterlink






Dođoše da kažu
                (Dete, ja se bojim)
Dođoše da kažu
                Da će on otići...

Svetiljka mi gori
                (Dete, ja se bojim)
Svetiljka mi gori
                A ja priđoh bliže.

Na vratima prvim
                (Dete, ja se bojim)
Na vratima prvim
                Zadrhtao plamen...

Na vratima drugim
(Dete, ja se bojim)
                Na vratima drugim
                               Progovori plamen...

                Na vratima trećim
                               (Dete, ja se bojim)
                Na vratima trećim
                               Svetlo beše mrtvo...





                               Maurice Maeterlinck
                Sa francuskog Ivan V. Lalić
                Prosveta, Beograd 1966.








Dođoše da kažu                 (Dete, ja se bojim) Dođoše da kažu                 Da će on otići... Svetiljka mi gori ...

Poezija, Gijom Apoliner







Pod mostom Mirabo teče Sena
A naše ljubavi
Zar da me seća voda njena
Patnja pa radost posle kratkog trena 

Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

S rukom u ruci stanimo oči u oči danas
Dok ispod mosta
Od naših ruku prolazi za nas
Večnih pogleda tako umorni talas 

Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

Ljubav odlazi kao ova voda što teče
Ljubav odlazi
Kako se život sporo kreće
I kako nada peče 

Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

Teče dana i teče nedelja mena
Nikada više
Ni ljubavi ni prošlih vremena
Pod mostom Mirabo teče Sena 

Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu.




Guillaume Apollinaire
Sa francuskog Ivan V. Lalić
Prosveta, Beograd 1966.







Pod mostom Mirabo teče Sena A naše ljubavi Zar da me seća voda njena Patnja pa radost posle kratkog trena  Nek dođe...