понедељак, 30. јануар 2017.

Okružena snevačica, Salah Stetije



Lutka spava.
Oko nje udaraju vetrovi.
Sve te otkinute ruke, sva stopala, ta
izukrštanost noćnih koraka
U sasvim mračnoj ulici po snežnom vremenu
Okružujući polje prekriveno konjima
Oni okružuju rascvetalu lutku raskomadanu,
Sedmogodišnje dete s kojim sam se
Igrao, koja je usiljena i silovana, koja je
povučena iz igre,
Svi ti krivotvoritelji! Možda je lutka bila
još uvek pomalo živa...
Ne probušena guma koju čuvaš dugo u senci
bez razloga pod
granama u zemljama gazdinskim
Strpljiva večnost kopita i potkova
No druga večnost kaučuka, tih guma, svih tih
guma u gradu.
Pesništvo, ono je povučeno iz igre, ubili su ga.


Salah Stétié

Sa francuskog Miloš Konstatinović

Lutka spava. Oko nje udaraju vetrovi. Sve te otkinute ruke, sva stopala, ta izukrštanost noćnih koraka U sasvim mračnoj ulici po ...

Poezija, Petre Stojka





LUTKARSKO POZORIŠTE

Dobar dan deco

ovca pojede vuka
žaba proguta zmiju
svinja obiđe cveće
mrtvac oživi lekara
automobil ide bez benzina
dželat oprosti žrtvi
maršalu ispadnu brkovi

doviđenja deco


PESMA

Mrav koji nehajno prelazi preko sečiva sekire



IZA HORIZONTA

Napuštena
kao grana jorgovana
između dve zarđale sablje

napušten
kao zarđala sablja
između dve grane jorgovana

napušteni



                      Petre Stoica

                        Sa rumunskog Adam Puslojić

                        Na licu mesta, Prosveta, Beograd 2007.


LUTKARSKO POZORIŠTE Dobar dan deco ovca pojede vuka žaba proguta zmiju svinja obiđe cveće mrtvac oživi lekara aut...

Spretnost, Bulent Edževit



bez gledanja vidi
bez slušanja čuj
bez učenja znaj

sa semenom se sej
sa stablom uzdiži
sa lišćem padaj

bez kajanja žali
bez radosti se smej
bez umiranja kraj

dlanovima
nebo pitaj
kakve tajne ima

Bülent Ecevit

Sa turskog Dušanka Bojanić i Radomir Andrić



bez gledanja vidi bez slušanja čuj bez učenja znaj sa semenom se sej sa stablom uzdiži sa lišćem padaj bez kajanja žali bez ra...

Um je čvor, Kabir





*

Brate, video sam neke
zapanjujuće prizore:
Lav čuva krave
što pasu;
Majka rođena
nakon svog sina;
Guru pred svojim sledbenikom
kleči;
Riba baca ikru
po vrhovima drveća;
Mačka odnese psa;
Džak vuče zapregu;
Bivo krenuo na ispašu
sedeći na konju;
Drvo sa granama u zemlji
korenom na nebu;
Drvo sa procvetalim korenjem.
Ovaj stih, kaže Kabir,
je tvoj ključ za svet
ako ga shvatiš.




*

Kako,
pita šef policije,
patroliraš gradom
gde kasapnice
čuvaju lešinari;
Gde bikovi zatrudne,
Krave su neplodne,
A telad daje mleko
tri puta dnevno;
Gde su miševi čamdžije
a mačke čamci
što ih veslaju;
Gde žabe drže zmije
kao pse čuvare,
a šakali se ustremljuju na lavove;
Zna li iko o čemu pričam,
kaže Kabir.




*


Čupajući obrve,
Stavljajući maskaru,
Pomoći će li ti to
Da stvari vidiš iznova?

Onaj što vidi
Postaje onaj
Što je viđen
Samo ukoliko je on

So. A onaj drugi
Voda. Ali ti, kaže Kabir,
Samo si mrtav
Grumen Kvarca


*

Um je varalica
Piljar, sa lukavom ženom
I petoro dece nitkova.
Neće se promeniti.
Um je čvor, kaže Kabir,
Neće se lako odvezati.

*

Telo je posuda
A um je mleko.
Tri mlekarice ga lupaju.
S vremena na vreme
Dodaju ime gospoda.
Kad vidi da je dobila maslac,
Kad vidi da je posuda razbijena,
Mlekareva žena se, kaže Kabir,
Raduje.

*

Žena baštovana
Seče kratki život
Cveća i nudi ga
Beživotnom idolu od kamena
Što ga je vajar klesao
Stopalima na njegovim grudima,
Dletom u ruci.
Da je idol bio živ
Skočio bi na vajara.
Prozreo bi sveštenika
Što grabi svu hranu
Koju donose vernici,
Ostavljajući ostatke za idola.
Ne jedan. Ne dva.
Svi su budale
Kaže Kabir. Ne ja.

*

Čekam brod
Ali kuda idemo
I gde je uostalom raj?
Osim toga
Šta ću ja,
Koji te svuda vidi,
Raditi tamo?
Dobro mi je ovde gde sam, kaže Kabir,
Poštedi me puta.

*

Noć je prošla
I dan će
Čaplja se gnezdi
Gde crna pčela zuji.
Kao što mlada nevesta misli
Hoće li? Zar neće?
Duša drhti u strahu, a
Ovaj nepečeni krčag od gline
Iz kog curi voda,
Sa kog se boja sliva
Nije dobar nizašta.
Kad labud poleti
Moje vreme prolazi u teranju vrana.
Ruke od toga bole
I dlanovi gore.
To je kraj priče,
kaže Kabir.


                                    Sa engleskog Aleksandar Ilić

* Brate, video sam neke zapanjujuće prizore: Lav čuva krave što pasu; Majka rođena nakon svog sina; Guru pred sv...

среда, 18. јануар 2017.

Knjiga tijela, Aleš Šteger



***

Jedan iz ničeg.
Jedan gotovo ništa.
Jedan kao jedan.

Dvaput jedan.
Katkad jedan dva.
Dva ponekad jedno.

Jedan u jednom.
Jedan iz jednoga.
Tri iz dva.

Dva s jednim.
Dva bez jednog.
Dva bez ponekad.

Dvaput jedan.
Jedanput jedan.
Jedan u ništa.

Sa slovenačkog Edo Fičor

*** Jedan iz ničeg. Jedan gotovo ništa. Jedan kao jedan. Dvaput jedan. Katkad jedan dva. Dva ponekad jedno. Jedan u jednom. Jedan iz jedn...

Mreža, Tomislav Marinković




Na sve četiri strane dvorišta,
Zraci su zategli zaslepljujuću mrežu.

U nju je uhvaćena, uvek iznova,
Ista odlučnost trave, upornost
Šibljastih izdanaka, cvetova magnolije...

Mrtva ptica, koju pronađoh već
Napola rasrgnutu, jedina nalazi izlaz
Iz nerazmrsive pređe svetlosti.

Vrativši krilo na mesto obeleženo ranom,
Spuštam je u tek iskopanu jamicu.
I ostavljam da se oko nje, u miru, spore

Sloboda i ništavilo,
Trenuci dana i trenuci večnosti.


Svet na koži
Povelja, Kraljevo, 2007.

Na sve četiri strane dvorišta, Zraci su zategli zaslepljujuću mrežu. U nju je uhvaćena, uvek iznova, Ista odlučnost trave, upornost ...

Noćna kaljuga, Jan Skacel




Prvi mraz u novembru Na putu za školu
đaci ubijaju mladunčad ptica
na noćnim kaljugama led
tanak
a to čak u srcu boli
Nešto krhko se razbilo
jednom i zauvek Ranije nego što treba


Jan Skácel

Sa češkog Biserka Rajčić

Jesen s mrtvim jastrebom,
KOV, Vršac , 1998.

Prvi mraz u novembru Na putu za školu đaci ubijaju mladunčad ptica na noćnim kaljugama led tanak a to čak u srcu boli Nešto krhko...

Projekat zimsko vreme, Edvin Sugarev



PROJEKAT ZIMSKO VREME


1

belo nebo bela ulica
belo pamćenje bela ljubav

samo daleko zimsko sunce
stiče
bela suza
po ledenim kristalima
na smrznuto zimsko staklo

po hladnom
belom zaboravu


2

pre nego što umre
triput procveta veliko drvo

tako i u tebi poezija
raspukne u svoja utočišta
isklija u nežne cvetove
naljuti pčele
da sebi da oduška
kroz njihovo zujanje
ali nije suđeno da iznese plodove
drvoseča već oštri sekiru


3

sneg
po izdahnuloj travi

sneg
po golim granama

sneg
iznad skoro mrtve ledenice
gde se ispod nadstrešice od bele paučine
dešava jedno malo
usporeno čudo
gusenica se pretvara u leptira


4

mreža postaje sve tanja
i već ne može da izdrži
toliko mnogo prošlog

na kraju će se pocepati
i ribe iz pamćenja
otplivaće gde im je volja


5

život polako postaje pust
kako se toče godine

opraštaju se
polaze ljudi
malo tužni
jedan po jedan

na kraju će ostati samo dve stvari
ja i krivica
prema drugima

i tek će tad nastupiti pakao
i tek će se tad videti ko je koga


6

moja mala
mala životinjo

trljaš oči šapicama
skačeš sa grane na granu

i tiho zacviliš
kad velike tužne životinje
odlaze u znoju
u središte pustinje
i kopaju noktima kosti
svoje budućnosti

7

drvo je
sporo vreteno
koje usmerava
pamćenje

okruglo
napeto ga vidimo
kad testera bez pamćenja
ogoli krugove godina

kad ćemo naučiti da prepoznajemo


8

beli smukovi
gmižu po crnim granama

sivo nebo je premreženo
puderom snežnih pahuljica

zimsko ogledalce
ispričaj belinu

po sivoj visini
zaškriputaj hijeroglifima


9

dovoljna je i mala rupa
da pobegne duša

mržnja je burgija
ljubav je detlić


10

sanjao sam
senka baca u nebo
svoju senku svetlosti


11

trebalo je da se rodim kao crnac

kao stari mrzovoljni bluzmen
koji umorno čupa strune a harmonika
skoro da se gubi u debelim usnama

i koji je seo na rub trotoara
u prašinu
u muljavom i prestupnom čikaškom predgrađu
stavio je kapu pred sebe a iza uha mu viri
cigara sa aljkavo umotanom travom

u papir sinoćnih novina

i svira i svira
priča o tugi

I nije ga briga ko-zašto-i-da-li ga sluša


12

poezija je zapravo posvuda
treba samo da je vidiš

da je vidiš kao što detlić vidi
kako ispod kore špartaju razni drvojedi


14

sitno perje i jesenje lišće
pomešani vetrom
i ništa više ne može da se kaže
i ništa više ne može da se pomisli
osim toga

da je perje i jesenje lišće
pomešano vetrom

15

kratki dani
dugačke magle
repata zima


16

čini mi se da sam već
odavno ušće

čini mi se da već odavno
osećam kako
se moja senka uliva u mene

senka me puni


17

zima
magla
stud

i ovaj mali život
skoro ugasli ugarak
skriva u šaci

a on viri
između čvornovatih prstiju
i šepuri se pred belinom

Едвин Сугарев

Sa bugarskog Velimir Kostov



















PROJEKAT ZIMSKO VREME 1 belo nebo bela ulica belo pamćenje bela ljubav samo daleko zimsko sunce stiče bela suza po ledenim k...

четвртак, 12. јануар 2017.

Dolaze po mene, Novica Tadić



Dolaze po mene tri ratnika pod maskama
i pružaju mi odeću
od starih vreća sašivenu

O to je tvoja nova uniforma – kažu
O to je moja nova uniforma – kažem
Svi vide tvoju novu uniformu – kažu
Svi vide moju novu uniformu – kažem

U njoj ću godinama
nepoznatoj otadžbini služiti

Boriću se, ako treba, do poslednje
kapi krvi

Biću odan

Dolaze po mene tri ratnika pod maskama i pružaju mi odeću od starih vreća sašivenu O to je tvoja nova uniforma – kažu O to je moja...

Slika i ram, Mahmud Derviš



Ako se slomi ram slike, zbog blagog potresa
tla, slika se nosi majstoru za uramljivanje
i on joj stavi možda i lepši ram.
Ali ako se slika izobliči usled prvobitne
umetnikove greške, a njen ram ostane zdrav, neće
joj biti potreban osim ako u peći zafali drva...
Tako isto i misao: ako se slomi njen ram
ona će naći jači i čvršći.
Ali ako se misao slomi, njen dobar ram
biće samo tužna uspomena koja će je čuvati
kao što utučeni čoban čuva zvono ovna
iz svoga stada koje su rastrgli vuci!


Mahmoud Darwish (Arabic: محمود درويش‎‎)

Sa arapskog Tatjana Botić

iz knjige Ostatak života 

KC Novi Sad, 2015.

Ako se slomi ram slike, zbog blagog potresa tla, slika se nosi majstoru za uramljivanje i on joj stavi možda i lepši ram. Ali ako se...

Starenje, Faiz Softić



Stariš,
kaže mi prijatelj.

Dabogme. Starimo svi.

Juče sam očima svojim
gledao kako ti stariš:

čitavih pola sata
u robnoj kući si gledao šerpe
dok pokraj tebe prolaze djevojke

i suknjama te dodiruju.


Stariš, kaže mi prijatelj. Dabogme. Starimo svi. Juče sam očima svojim gledao kako ti stariš: čitavih pola sata u robnoj kući ...

Ograda, Danijel Dragojević


Dolazeći u posjet vidio sam veliku rupu
na žičanoj ogradi duševne bolnice i pomislio
kako nikada neću biti tako nešto potrebno,
otvoreno i utješno. Kroz mene neće nitko ući
niti izaći, nisam okrenut istovremeno na obje
strane, unutra i vani, ne čekam nikoga.
Što sam ja prema jednom običnom prolazu
kojega su želje nedopušteno napravile,
kojega želje održavaju i ni trenutak
ne ostavljaju samog? Čak se i kos
izgleda s visoke grane sprema
proletjeti kroz njega.


Dolazeći u posjet vidio sam veliku rupu na žičanoj ogradi duševne bolnice i pomislio kako nikada neću biti tako nešto potrebno, otvo...

Smrt jednog sna, Ali Podrimja





BOLEST MOJE PORODICE


mom ocu, Hamzi Podrimji

moj otac slava mu umre od čira u stomaku
ne rekavši svoju reč o Ljubavi i Čoveku
moja mati slava joj triput je operisana u Bolnici
triput je vuk zavijao oko naše kuće
mom bratu u ludilu čir puče
pored jednog izvora izdahnu a da ga ne vide niko
moju sestru ukopasmo tri metra duboko
pod senkom jedne topole u letnjoj je noći sahranismo
sa svim gnojem prljavog sveta
ja ću ja ću zgaziti planetu u snovima ubijenu
što dalje od moje krvi i sebe pobeći ću
ako se moji žovci u def vremena pretvore
oh bolesti moje porodice
strašna igro
sudbe


NIJE VIDELA PUŠKU MOG OCA


nije videla pušku mog oca
u njegovoj glavi jedna je ptica poletela
a zapetu pušku videla nije

potom je na grudi moje majke sletela
ne rodivši se moj mlađi brat umre

kad i zadnji hrast pade
na našem se Prozoru crna ptica osenči

no grom je ne zgromi nit’ kiša pade
jer smrt mog oca iz glave nastade


SMRT JEDNOG SNA


moj otac slava mu
celog života svet je gledao
kroz Grlo jedne frule

umirao je rađao se
kroz njeno Grlo
putovao putovao

gazio je pregazio kraljevine
gazio je mora
pustinje

moj otac slava mu
kroz Grlo jedne frule
vratio se kući
o smrti jednog sna je pevao


VREMENA

moj otac slava mu vuka osedla
moj sin ode mišju da začepi rupu u kuli



Sa albanskog Mirko Gaši

BOLEST MOJE PORODICE mom ocu, Hamzi Podrimji moj otac slava mu umre od čira u stomaku ne rekavši...

Poezija, Vladimir Burič



JASNA POLJANA

Udišem besmrtnost
izdišem ugljendioksid i vlagu

Ispregnuta kočija u staji
simbol poraza

To potvrđuje
pasijans porodičnih fotografija
na zidovima

Plastični seljaci
u lavirintima soba
traže
izgubljeni biser
smisla


KONCEPCIJE

Živim okružen
stalno menjanim koncepcijama stana

pokrećem se
posredstvom
mnogobrojnih koncepcija automata

gledam film
samo trista poslednjih metara
odgovara autorovoj koncepciji od danas do 8 ujutro

dok sam stvarao svoju koncepciju mikrokozma
umalo me nije smrvila
nečija politička koncepcija sveta

Pazite
to je život
moj život
jedna od koncepcija
besmrtnosti

Evo lice je naviklo na brijanje
ali vreme je za umiranje

.

Vreme čitanja pesama!

to je vreme njihovog pisanja
dodir
stokrilnog anđela
knjige

razgovor riba
odmah čujan
za ptice

ono je negde
između jastuka
i jutra

Moje pesme!

Stavljaće na muke
neću izdati

Spaliće sve spiskove
neću pamtiti

Vreme čitanja pesama!

Žurite

ono nikad neće nastati!

Влади́мир Петро́вич Бу́рич

Sa ruskog Petar Vujičić.

Gradac, 39-40, Čačak, 1981.


JASNA POLJANA Udišem besmrtnost izdišem ugljendioksid i vlagu Ispregnuta kočija u staji simbol poraza To potvrđuje pasijans p...

Oni ne žele tebe, Slavko Mihalić



Ti bi da prkosiš goničima? O, ja znam mnogo
bolju osvetu: dočekaj ih, predaj im se; neka te bace
u tamnicu.

Oni ne žele tebe, nego tvoje bježanje.

Ti bi da prkosiš goničima? O, ja znam mnogo bolju osvetu: dočekaj ih, predaj im se; neka te bace u tamnicu. Oni ne žele tebe, neg...

Ulica, Miloš Komadina



Mangupi sede pred ulazom zgrade,
sede i pljuckaju na trotoar.
Ispljuckana bara tolika je
da se u njoj može utopiti čitav svet.

Mangupi ne znaju za dođoše,
što iza kapija od kovanog gvožđa
izlaze iz svojih iznajmljenih soba
i slivaju se u centar sa svih strana;
kao: u centru je centar svih zbivanja.

Mangupi sede pred ulazom
sede, pljuckaju i znaju:
nigde se ništa ne događa.

Izabrane pesme, Not Just Anything

Treći trg, Beograd 2009.

Mangupi sede pred ulazom zgrade, sede i pljuckaju na trotoar. Ispljuckana bara tolika je da se u njoj može utopiti čitav svet. Man...

Kuća bez krova, Ljubeta Labović



Godinama smo čekali da neko otvori
našu prvu kuću
Da se neko od nas prvi rodi na tom pragu
Da neko otvori vrata i prozore
Da otvori oči...

Tu je bila kamena kula izrasla
iz zemlje i stijena
Tako su pravljene sve crnogorske kuće
Prvo je nastajalo ognjište
Pa onda zidovi i krov.

To je poseban domaći stil
Izvorna arhitektura
Prvo smo imali prozore
Pa tek onda kuću..

Na posljednjem podignutom zidu
bila su nekad vrata,
Kroz koja su davno otišli
Posljednji ukućani...



Godinama smo čekali da neko otvori našu prvu kuću Da se neko od nas prvi rodi na tom pragu Da neko otvori vrata i prozore Da otvori ...

Šetnja sa Stevanom, Abdulah Sidran



Da krenemo onda u konačnu ovu šetnju, brate
Stevane. Zar nismo već kazali sve – govoreć
jezikom u kom stanuje božansko, i miriše
lipa, slavenska sasvim, a pomalo ledna –
zar nismo već kazali sve, nije li već prozvana
bila svaka stvar, spomena vrijedna?

Da krenemo u izlišnu ovu šetnju, Stevane
brate. Još jednom nam valja obići grad, i
svesti, na koncu, račun: zbog čeg se traćilo
vrijeme, na što se trošila snaga, i čemu
mrčio papir? Nije zár: u ime strofe, i stiha,
i presvijetle pjesme?

Da krenemo u žalosnu ovu šetnju, Stevane moj.
Nek bljesne munja minulih godina! Način
ljudski u svemu, jesmo li našli? Vrlina i
znanje, jesu li uporedo rasli? Govor svekoliki
bijaše li nužna svjetiljka od riječi, svjetlost
na čelu – kako smo željeli da bude?

Da krenemo, brate, ponovo istim putem. Al
najprije: zaboraviti treba oholo ono lijepo
kazivanje, nipošto birati riječi, već pustit
s lanca pseto govora, nek laje i sikće, utrobom
izvrnutom. Nipošto reći: kao, jer neuporedive
su stvari i ništa ničemu nije nalik.

Istim ćemo krenuti putem, i ponovo iste
gledati stvari, ali iz drugoga sada ugla –
iz općeg ugla, i pod drugim svjetlom, pod
svjetlom apsolutnim. Iste ćemo one žene
gledat, kako nose svoja tijela, i nikad ne
znaju, nikad, šta uzimaju, dok nam se daju.
Nešto nam više grubosti treba, po koži lirike –
bič činjenice!

Jer hoću, anđele, da pokažem ti Noć. Mjesta
gdje skuplja se ološ, neopjevan još. (Pesnici, eno,
regulišu nišanske sprave, na mjesečinu naslonjeni,
u beskrajnom polju manevara izlišnih!) Da
pokažem, hoću, taj život, stvarniji od ovog
uz stihove (sa placebom, iz dana u dan), harmoniju
alkohola, noćne tetovaže, javna kupatila,
kuhinje narodne!

Posvuda, ljudi u poslu, ljudi na djelu, oporba,
pogodba, mudrost popuštanja, koristan vjetar,
iz trbuha i sa mora! Pa kome je, ikada, trebala
naša patnja anahrona! Tu, gdje nekada hapsana
je bila –trgovište, gužva: u ljeto – bostan,
zimus – kupus, između – zelen, paprika i peršun.
Cvate trgovina, zri retorika, u naglom usponu
igre na sreću!

Tamo je Pobjednik podigao Hram, od pobjeda
silnih da iskupi dušu. Tu možemo stati, tu čuti
možemo kako nam raste kosa, kako niču nokti, kako
truhnu zubi, kako sjajno radi prijemni aparat,
za posmrtnu obradu skupljajuć podatke! Avaj,
kud nestade moj leteći ćilim puberteta?

Ja sada vidim samo stvarnost: granice moga
tijela su i granice moga duha! Je li to kazna
za dvostruki moj ateizam? Neka i jeste, ali ja
za sobom ostavljam kost, ja ključnu za
sobom ostavljam kost, i po njoj biće
rekonstruisano biće ove nesreće!

Čitači budući naši tako će pronać zvučnu onu
tačku, kad most se ruši, kad sve se ruši, u
utrobu svoju, u suštinu. I onaj koji ovo piše,
u golo će da se pretvori stablo, u zimsko stablo
golo, koje raste iz betona, s lišćem od jauka,
s granama od krika!

Ulicom prolazi, eno, vojnička majka, Šuhra
Milosnica. Travnjaci, mirno! – Nas, međutim,
čekaju poslovi, javna djelatnost što ne trpi
odlaganja, književne večeri, humor i satira:
Kuda sa konjima? U sonet, u sonet, u kola
pod bič! Kuda sa ovcama? U sonet, u sonet,
u klaonicu pod nož! Kuda sa ljudima? U rime,
u drame, u rov i u grob!

Ovdje je truhnuo bidermajer, tamo krepavala
Evropa: tuga i leš prekriven zastavom:
liberte, egalite, fraternite, tj. mladost,
siromaštvo, dobro raspoloženje! Pogledaj tamo:
životna radost u propnju stenje, onamo, vidi: pognute
glave, crni jarboli, bandiera bianca, bandiera bianca!

Pa gdje nam je barka? Ovamo čamac! Dodaji
lavor! Priteži uže! Zaveži! – Zar nismo, već
davno, kazali sve, što trebalo je reći?

Duh Sidranov, eno, lebdi nad Miljackom!

Da krenemo onda u konačnu ovu šetnju, brate Stevane. Zar nismo već kazali sve – govoreć jezikom u kom stanuje božansko, i miriše lip...