субота, 16. децембар 2017.

SAM U GUSTOJ ŠUMI, Duško Trifunović





Uđeš u gustu šumu i ne znaš čega se bojiš
a bojiš se

Osim tvoga straha niko nije protiv tebe
ali to ti ne znaš
i opasan si
opasan po gustu šumu
opasan jer se bojiš
bojiš se pa zato pališ
pališ pod izgovorom da spremaš hranu
a pališ

Tvoj strah radi za tebe
i protiv tebe
i protiv guste šume

Nemaš nameru
Ti nemaš nikakvu nameru
Osim da odagnaš
i preživiš

A kad odagnaš i preživiš
sam si
i onda  urličeš
Da dozoveš.



                             Slobodni pad

                        BIGZ,  Beograd, 1987.

U đeš u gustu šumu i ne znaš čega se bojiš a bojiš se Osim tvoga straha niko nije protiv tebe ali to ti ne znaš i opasa...

Ja verujem, Ana Blandijana



Verujem,
Verujem da smo biljni narod,
Otkud ina
če mir
U kojem čekamo opadanje lišća?
Otkud smelost
Da se spuštamo niz tobogan sna
Do blizu smrti
Sigurni
Da
ćemo ponovo biti kadri
Da se rodimo.
Verujem da smo biljni narod-
Ko je ikada video
Drvo koje se buni?
                       


                              Ana Blandiana
                        S rumunskog Petru Krdu
                               Anđeli i biljke,

                            KOV, Vršac, 2009.

Verujem, Verujem da smo biljni narod, Otkud ina če mir U kojem čekamo opadanje lišća? Otkud smelost Da se spuštamo niz tobogan s...

Večera, Tudor Argezi


Kroz mraz i blato
Prolaze lopovi u povorci, po dvojica,
Lanci im se vuku za nogama,
Muče se kao u bari znoja.
Varivo je gotovo.
Veče je. Kiša pada.
Teškom kašikom, kao lopatom,
Deli se čorba iz dva kabla.

Nekoliko njih je ubilo,
Nekoliko njih ispaštaju krađu ili san.
Isto je ma šta da činiš:
Da obaraš bogate, ili da izdižeš siromašne.
Tamni u licu kao vampire i smeteni,
Krivih ramena, kukova i nogu,
U vreloj zdeli, sa žućkastom parom,
Kao da nose svoju krv.



            Tudor Arghezi

Sa rumunskog Ratomir Marković

Kroz mraz i blato Prolaze lopovi u povorci, po dvojica, Lanci im se vuku za nogama, Mu če se kao u bari znoja. Varivo je goto...

Tomis, Jon Vinja


Iz severne zemlje dolaze velike ptice;
u snu im čuješ hladnu huku
kroz drveće veliko kao lira od kosti.

U neprijateljskom vazduhu rasipa se
promukla pesma matroza
koji se žure za polazak.

Da vidiš u staroj luci igru leda,
da slušaš njegov stakleni kikot
i strašni vapaj jarbola.
Ovde se vino zgušnjava i razbija glineno posuđe,
a disanje saleće srebrnaste žrtve.
Kakva loša misao me namenila ovom mestu
gde mi alge pletu vence od leda,
da budem senka više u ovoj zemlji senki
gde jedra izgledaju pepeljasta.

Nema igra skitskih figura okalja me,
svi su stranci i među njima sam stranac;
moje reči oni ne mogu da razumeju,
glas kristala pocrnelog u burama kletvi.
Sričem njihovu divlju reč u kojoj je zatvoreno urlanje talasa
i od nje pravim molitve za njih, za sebe.

Možda će grob dubok kao nedra
i topao pod oklopom zime
da mi podari rodni ritam – treptaje
pod zemljom iz sna palmi.

Toliko zaboravljen da hoću da umrem ovde,
kamen mi neće biti usamljeniji od tela.



                                           Ion Vinea

S rumunskog Ratomir Marković

Iz severne zemlje dolaze velike ptice; u snu im čuješ hladnu huku kroz drve će veliko kao lira od kosti. U neprijateljskom vazd...

Sporedna igra, Jon Barbu




Po satu izvedena, dubina ovog mirnog grebena,
Koja je kroz ogledalo ušla u izbavljeno plavetnilo,
Izrezavši na utapanju seoskih krda
U gomilama vode sporednu igru, čistiju.

Latentni nadir! Pesnik diže sadržaj
Razbacanih harfi koje u suprotnom letu gubiš,
I pesma iscrpljuje: skrivena, kao more
Kada izvodi u šetnju meduze pod zelenim zvonima.



Ion Barbu

Sa rumunskog Radu Flora

Po satu izvedena, dubina ovog mirnog grebena, Koja je kroz ogledalo ušla u izbavljeno plavetnilo, Izrezavši na utapanju seoskih...

NOMADI, Vanda Mikšić




što mi se to što mi se
jednom dogodilo da
što mi se da jednom
davno dogodilo tu da mi
tu što da mi se jednom
davno dogodilo da mi do
godilo jednom se što
dogorilo mi je ostao
trag to što mi se javno
jednom dogodilo da tu se
što jednom mi ostao
davni trag se ni jednom
tu dogodilo mi jadnom
što da što tu mi se do
gadilo tu mi se dosta
odavno mi se da trg što
mi se da mi se jednom

tu dogodine stalo trag ne

što mi se to što mi se jednom dogodilo da što mi se da jednom davno dogodilo tu da mi tu što da mi se jednom davno dogodi...

понедељак, 11. децембар 2017.

POLOVNA PESMA, Judita Šalgo





            Smem da kažem šta hoću,
            pola danju, a pola noću.

U polusnu brojim polovne minute,
između zuba klize njihove krnje senke;
svakom je dati da grize svoj komad tišine.

Mnoge godine ljubeći bližnje,
ostavih pola jezika u tuđim ustima:
velika ljubav guta male istine.

Šta će mi dva uva, kad jedno ne čuje
da ono drugo zvoni na uzbunu?
U ušnim školjkama rastu biser-tamponi:

            tu se u vremena gluva
            za budućnost čuva
            blago nečuveno.


                                    

                                         Život na stolu
                                    Nolit, Beograd, 1986.


            Smem da kažem šta ho ću,             pola danju, a pola no ću. U polusnu brojim polovne minute, izme đu zuba ...

CIPELE, He Quan






Došle su putem
Cipele
Neprekidno udarajući
Oštro, šiljato
Šljunkovito
Kamenje

Cipele, iako već u rupama
Još uvek
Žele
Da obiđu svet


Sa kineskog Radosav Pušić





Došle su putem Cipele Neprekidno udaraju ći Oštro, šiljato Šljunkovito Kamenje Cipele, iako ve ć u rupama Još uv...

TAJ GLAGOL, Seniha Pepić


Kada sa nekim podijeliš hljeb,
hljeb se umnoži.

Podijeliš cvije
će i ruka zamiriše.

I dijeljenjem ti umnožavaš.
I svetlo dijeli noć na dan i noć.

Najve
ći broj  
kada sobom podijeliš,
dobijaš Jedan.

Skup si krajeva što
čine nastavak.



Kada sa nekim podijeliš hljeb, hljeb se umnoži. Podijeliš cvije će i ruka zamiriše. I dijeljenjem ti umnožavaš. I svetlo di...

PAPAGAJ, Li Khuisein



„Gazda je prema meni dobar!“
Gazda me je samo to naučio

„Gazda je prema meni dobar!“
Od jutra do večeri samo sam to naučio

Kad gosti dođu
Uzviknem:
„Gazda je prema meni dobar!“

Gazda se obraduje.
Da mi da dobro pojedem i popijem
I gosti se obraduju
Hvale me da sam bistar

Gazda mi ponekad
Zadovoljno kaže:
„Ako imaš nešto, slobodno reci.“
Ali ja ipak samo ponovim:
„Gazda je prema meni dobar!“



Sa kineskog Radosav Pušić


„Gazda je prema meni dobar!“ Gazda me je samo to nau čio „Gazda je prema meni dobar!“ Od jutra do ve čeri samo sam to naučio ...

Poezija, Vislava Šimborska



STARI PROFESOR

Upitala sam ga za stara dobra vremena,
kada smo bili veoma mladi,
naivni, ushi
ćeni, glupi, nespremni.
Malo je ostalo od toga, s izuzetkom mladosti
- odgovorio je.
Pitala sam ga da li i dalje pouzdano zna,
Šta je za
čovečanstvo dobro a šta loše.
To je najsmrtonosnija moguća iluzija
- odgovorio je.
Pitala sam ga za budućnost,
da li je još vidi jasno.
Pročitao sam previše istroijskih knjiga
- odgovorio je.
Pitala sam ga za fotografiju,
onu u ramu, na pisa
ćem stolu.
Bilo pa prošlo. Brat, rođak, snaha,
žena, ćerkica na ženinim kolenima,
mačka na ćeričinim rukama,
i rascvetala trešnja, a iznad te trešnje
leti neidentifikovana pti
čica
- odgovorio je.
Pitala sam ga da li je ponekad srećan.
Radim
- odgovorio mi je.

Pitala sam ga za prijatelje, ima li ih još.
Nekoliko mojih bivših asistenata,
koji tako
đe imaju bivše asistente,
gospođa Ljudmila koja vodi kuću,
neko veoma blizak, ali u inostranstvu,
dve gospo
đe iz biblioteke, obe nasmejane,
a naspram mene mali Gžesjo i Marko Aurelije
- odgovorio je.
Pitala sam ga za zdravlje i kako se oseća.
Brane mi kafu, votku, cigarete,
nošenje teških uspomena i predmeta.
Moram da se pravim da to ne
čujem
- odgovorio je.
Pitala sam ga za baštu i klupu u bašti.
Kada je prijatno veče, posmatram nebo.
Ne mogu da se načudim,
koliko je tamo tački gledišta
- odgovorio je.

Maria Wisława Anna Szymborska
Sa poljskog Biserka Rajčić
Dve tačke,
KOV, Vršac, 2006.



Wzajemność


Są katalogi katalogów.
Są wiersze o wierszach.
Są sztuki o aktorach grane przez aktorów.
Listy z powodu listów.
S
łowa służące objaśnianiu słów.
Mózgi zajęte studiowaniem mózgu.
Są smutki zaraźliwe podobnie jak śmiech.
Papiery pochodzące z przemiału papierów.
Zobaczone spojrzenia.
Przypadki odmieniane przez przypadki.
Rzeki du
że z poważnym udziałem niedużych.
Lasy po same brzegi porośnięte lasem.
Maszyny przeznaczone do wyrobu maszyn.
Sny, które nagle budz
ą nas ze snu.
Dobre zdrowie konieczne w powrocie do zdrowia.
Schody na tyle w dó
ł, na ile w górę.
Okulary do szukania okularów.
Wdech i wydech oddechu.
I niechby bodaj od czasu do czasu
nienawi
ść nienawiści.
Bo koniec końców
niewiedza niewiedzy
i r
ęce zatrudnione umywaniem rąk.


UZAJAMNOST

Postoje katalozi kataloga.
Postoje pesme o pesmama.
Postoje komadi o glumcima koje igraju glumci.
Pisma povodom pisama.
Re
či koje služe za objašnjenje reči.
Mozgovi zauzeti studiranjem mozga.
Postoje tuge zarazne poput smeha.
Hartija koja poti
če od samlevene hartije.
Viđeni pogledi.
Padeži koji se menjaju po padežima.
Velike reke s ozbiljnim u
češćem nevelikih.
Šume do ivica obrasle šumom.
Mašine predodre
đene za izradu mašina.
Snovi koji nas iznenada bude iz sna.
Zdravlje je neophodno za povratak zdravlja.
Stepenice koje istovremeno vode na dole i na gore.
Nao
čari za traženje naočara.
Uzdah i izdah.
I s vremena na vreme,
čini mi se,
mržnja mržnje.
A na kraju krajeva
neznanje neznanja
i ruke zaposlene pranjem ruku.

Maria Wisława Anna Szymborska
                              Sa poljskog Biserka Rajčić
              Izabrane pesme,
        Treći trg, Beograd, 2014.


ŠAKA

Dvadeset sedam kostiju,
trideset pet miši
ća,
oko dve hiljade nervnih ćelija,
u svakoj jagodici prsta naših pet prstiju.
To je sasvim dovoljno
da se napiše Mein Kampf
ili
Čiča Tomina koliba.


Maria Wisława Anna Szymborska
         Sa poljskog Biserka Rajčić
                               Dovoljno
              KOV, Vršac, 2012.





STARI PROFESOR Upitala sam ga za stara dobra vremena, kada smo bili veoma mladi, naivni, ushi ćeni, glupi, nespremni. Malo je...

KLUPA I STOL, Xi Chuan




Klupa i stol na polju pozivaju nas da sjednemo,
klupa i stol na polju pozivaju nas da osjetimo
kako je to biti klupa i stol na polju.
Zajedno s klupom i stolom i poljem, i beskrajnim poljima usjeva
mi smo zemlja u kojoj se neki prežderavaju a drugi gladuju do smrti.
Nemoguće je da ta zemlja nema što reći,
nemoguće je da mi ništa ne mislimo,
nemoguće je da klupa i stol ni o čemu ne brinu.


Sa engleskog Miroslav Kirin
Xi Chuan (official name Liu Jun)


Klupa i stol na polju pozivaju nas da sjednemo, klupa i stol na polju pozivaju nas da osjetimo kako je to biti klupa i stol na p...