Poezija, Karl Sandberg

KRPČIĆI

U juvelirskoj radnji videh jednog čoveka kako

Iskiva tanane liske zlata. Pre mnogo godina čuh

neku ženu kako se smeje.

Pod breskvinim drvetom videh razvejane latice...

                iskidane krpčiće nekakave venčanice. Pre mnogo

                godina čuh neku ženu kako se smeje.

UKALJANI GOLUB

Ruku na srce – ta gospođa nije bila kurva dok se

                nije udala za advokata koji ju je odabrao iz

                Zigfildove trupe.

Pre toga ona nije uzimala ničiji novac, i sama je

                plaćala svoje račune onim što bi zaradila

                pevanjem i igranjem.

Volela je samo jednog čoveka a on je voleo šest

                žena, i to je menjalo njen izgled, tako da joj je

                trebalo sve više novca za masažu i kozmetičare.

Sad ona tera sama svoj dugi, gipki automobil, čita

                u dnevnim listovima šta njen muž radi u među-

                državnoj komercijalnoj komisiji, uzima svake

                godine širi mider, i kadkad se pita kako jedan

                čovek može da se snađe sa šest žena.

               

ČORBA

Slavnog čoveka videh kako kusa čorbu.

Kažem vam, prinosio je ustima kašiku masne čorbe.

Njegovo ime beše tog dana u novinama,

U krupnim crnim naslovima,

I bezbroj ljudi govorilo je o njemu.

Kada sam ga video,

On je sedeo glave pognute nad tanjirom,

I prinosio čorbu kašikom do usta.

DŽELAT KOD KUĆE

 O čemu dželat misli

Kada se noću vraća kući sa posla?

Kad seda za sto sa ženom i decom

Da bi se poslužio kafom

I šunkom s jajima, da li ga pitaju

Kako je bilo na poslu,

Je li sve bilo u redu?

Ili skreću razgovor i pričaju

O vremenu, bezbolu, politici,

I stripovima iz novina,

I filmovima? Gledaju li

Njegove ruke kad se mašaju kafe

Ili šunke s jajima? Ako dečica

Kažu: Hajde, tata, da se igramo,

Ti ćeš da budeš konj, a ovaj konopac biće uzda,

Da li on odvrati kao u šali:

Danas sam se dosta nagledao konopca?

Ili mu lice zablista od radosti,

Pa kaže: život je lep?

A ako bledoliki Mesec priviri

Kroz prozor gde beba, devojčica spava

Pa se mesečina izmeša s njenim ušima i kosom –

Šta onda dželat čini? Mora biti

Da mu je prijatno. Jer sve je dželatu prijatno,

Čini mi se.

Carl Sandburg

Sa engleskog Dragoslav Andrić

Tumačenje ljubavi

Narodna knjiga, Beograd 1983.

fotografija preuzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/File:Carl_Sandburg_NYWTS.jpg
autor fotografije Al Ravenna