недеља, 26. новембар 2017.

Poezija, Dijana Tiganj




Jelovnik za ljubavnike 

Vještica sam. 
Spremam ti večeru.
Zavešću te.
Poješću ti srce. 

Uzimam nož 
i režem bilje
kojim ću tu utrobu u 
požudu pretvoriti.

Jezikom oštricu kušam.
Kašikom miješam smjesu.
Tučkom ti ponos mrvim 
i muški ego gnječim.
Ostaće od tebe samo mrve.
Krpom obrisane  

U vrelim tiganju 
jezik ću ti ispeći.
Oklagijom ću ti riječi 
u tijesto pretvoriti. 
Sve će ići glatko. 

Viljuškom ću ti oči probosti.
Vidjećeš samo mene  

U zarđalom tanjiru serviraću 
drugima sliku
naizgled 
srećnog para. 




Cifre

Nulom se hrani pijani otac.
Jedno. Ne, dvoje djece. 
Dva sina čuče u uglu 
i igraju se sa četiri crna klikera. 
Trudna žena u stomaku osjeća
treće dijete.
Bezlični trup biće sa pet udova. 
Šest godina trpi batine,
svaka joj je zla maćeha. 
Sedam dana krije svoja stidna mjesta
i gleda djecu.
Svakom na licu osam rana.
Osam sestara. 
U glavi misli :

Još mjeseci devet.

Jelovnik za ljubavnike  Vještica sam.  Spremam ti večeru. Zavešću te. Poješću ti srce.  Uzimam nož  i režem bilje ...

KATATONIJA, Anja Marković



Danas sam prozirno
i krhko. Na grudima leži jezero,
bogato krugovima kada ga dotakneš.
Ako bi mi nešto disalo uz kožu,
svet bi video da sam od stakla.
Ali nema nikog.
Mogu na miru da budem
sama, hladna, lomljiva.


                                      Kowloon

Danas sam prozirno i krhko. Na grudima leži jezero, bogato krugovima kada ga dotakneš. Ako bi mi nešto disalo uz kožu, svet bi vide...

четвртак, 09. новембар 2017.

SILAZAK, Dejan Aleksić




Dečačka vera u to da sam rođen
Za velika dela, javljala mi se
U opsadama naivnih nadahnuća.

Umeo sam da siđem u sebe poput
Arheologa koji pali šibicu u hladnoj
Grobnici zaboravljenog kralja.

A dole, umesto sna i zlata -  samo stari vergl
Što u beskraj ponavlja veselu melodiju
Pod prozorom mlade stidljive grbavice.

Nisu je, siroticu, zvali na njeno
Sopstveno venčanje, pa joj ostaje samo
Da veze monograme na štirkanim maramicama.

Od toga su joj prsti hladni i beli,
A uzdah drevniji od soli. Uostalom,
Šta ima da traži na toj skarednoj gozbi

Gde se nazdravlja ljubavi na davno mrtvim
Jezicima i pije poslednje vino sveta,
Kupljeno zlatom iz opljačkanih grobnica.


U dobar čas

IMAM IDEJU, Kraljevo 2016

Dečačka vera u to da sam rođen Za velika dela, javljala mi se U opsadama naivnih nadahnuća. Umeo sam da siđem u sebe poput ...

Stara japanska poezija



Moja ljubav i ne zna
ni kuda bi,
ni šta bi.
Misli mi dosežu
do susreta, ne dalje.
                      
                            (Micune)
   


Antologija stare japanske poezije
Ne pali još svetiljku
Prometej, Novi Sad


Moja ljubav i ne zna ni kuda bi, ni šta bi. Misli mi dosežu do susreta, ne dalje.                                        ...

недеља, 05. новембар 2017.

SADA SMO NA OSTRVIMA, Jasmina Topić





Sada smo na ostrvima, osvajamo suprotstavljene sever i jug,
ako nam blaženstvo vrlih duša isklizne
kroz tek iskapljene čaše, da barem jedno može da kaže:
Postoji ravnoteža između teške i mutne glave
što raste u život iza bilo koje granice.
Zdravicama da maskiramo nerazumevanja, jer sleduju,
i buduće ostrvske vlage -

učiti iznova mudre izreke.

Držim vetar i miris skorog leda, dok mašeš suncem,
nemarno, fotografskim snimkom s rajske plaže.
Svako u skladu sa preostalim godinama,
a u glavi, u tim glavama, ne sasvim jasna slika,
nego mnoštvo putokaza.

Razgovaramo duše za sitna zadovoljstva, jer čemu nas život
još uvek s lakoćom uči, a da ne meri skorim gubicima!

Tim ulicama, popločanim,
da li tamnim i crvenim od severnjačkog kamena,
ili uglančanim do nestajanja, bleska osunčanog juga;
sigurno se korača u ono što već nije novost s tržnica.
Govornici nemaju šta da kažu više na pomen naših imena.
Novi vidici, a s njima i iskušenja;
i nema tu filozofije, sem nedostatka nužnog dodira -
kada strast tela postane strast za sve drugo. I druge.

Učiti iznova omiljene stihove.

I šta da poručujemo u još nenapisanim pismima,
u saznanjima zasovanim na povremenim
nedostajanjima,
kada se ponovo susretnemo, u ravnici zemlje
što nas je spojila, prepoznala nam namene;

a sada lutamo, novi i tuđi,
na različitim ostrvima.


                                                                   Plaža nesanica
KC Novog Sada, 2016




Sada smo na ostrvima, osvajamo suprotstavljene sever i jug, ako nam blaženstvo vrlih duša isklizne kroz tek iskapljene čaše,...

NOŽ, Marjan Čakarević





Ruka poseže za nožem
i zaseca u tkivo.

Tada šiknu krv.

Ko celim telom
doživi bol,
ulazi u slobodnu zonu:

sebi se može obraćati
kako želi,
svakome sme u lice da kaže
istinu.

Ko celim telom doživi
bol,
blagosilja posle ruku
i nož.


Tkiva
 Povelja, Kraljevo, 2016



Ruka poseže za nožem i zaseca u tkivo. Tada šiknu krv. Ko celim telom doživi bol, ulazi u slobodnu zonu: sebi s...

четвртак, 02. новембар 2017.

Poezija, Rebeka Cilović



Strašno
Povikaše (brkate) žene
Stana je usmrtila (muža)
Radojka
Dok je spavao sa flašom
Pokraj glave

Stiskale su žene usta
Da im se ne vide zubi
Očima su davale znak
Da je vrijeme za marame

Stani su ruke bile krvave
Milicija je došla
Odvela je

Bruka
Počeše da se udaraju žene po koljenima
Ode Stana gologlava


Album za prognane
Bijelo Polje 2017.



Strašno Povikaše (brkate) žene Stana je usmrtila (muža) Radojka Dok je spavao sa flašom Pokraj glave Stiskale su žene u...

JUČE U SUNČANO POPODNE, Hajner Miler



Dok sam se vozio kroz Berlin mrtvi grad
Vrativši se iz nekakvog inostranstva
Prvi put osjetih potrebu
Da iskopam svoju ženu iz groba
(dvije pune lopate lično sam bacio na nju)
Da provjerim šta je od nje ostalo
Kosti koje nikada nisam vidio
Držati njenu lobanju u ruci
Da bih sebi predstavio to što joj beše lice
Iza maski što nosila ih je kroz
Berlin mrtvi grad i druge gradove
Kada lobanja još beše ogrnuta mesom
Nisam zadovoljio tu potrebu
Zbog straha od policije i ogovaranja prijatelja



Heiner Müller
Sa nemačkog Dragoslav Dedović
Ja sam anđeo očajanja

Beograd

Dok sam se vozio kroz Berlin mrtvi grad Vrativši se iz nekakvog inostranstva Prvi put osjetih potrebu Da iskopam svoju ženu iz ...