Iz mene su se rodile i majka i baba
i beba, rodile su se kočije koje se kreću
nebom, krečane što zamagle naočare
pošto smo toliko dugo ćutali zajedno.
Lisice-veštice stvoriše se da pomažu
ljudima
sekunde i pet minuta
lutalice i topla magla zamršenih
čula. I bi dan i bi noć, bombardovanje
Beograda kada sam ja pesnicama lupala o
zid;
sama sam onda bila sa mojim
starim detetom, sa mojim odjekom
sa mojim izrazom lica, i grimasom maske.
6.april
1997.
Magdalena u pretposlednjem času
Prosveta, Niš,
1997.