понедељак, 31. јул 2017.

Poezija, Erih Frid



Pas
koji umire
i koji zna
da umire
kao pas

i koji može da kaže
da zna
da umire
kao pas
je čovek.




Erich Fried
Sa nemačkog Zlatko Krasni
Antologija savremene nemačke poezije

Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.

Pas koji umire i koji zna da umire kao pas i koji može da kaže da zna da umire kao pas je čovek. Erich ...

Poezija, Sonja Šljivić




IGRA

Ničeg na ovom igralištu
sem klackalice.
Odmeravaju se dve praznine.
Niko da učini igru.
Nikog da pomeri svet.


POSTANJE

Dajem ti rebro i oko.
Klešem kamen-jastuk.
I šestog dana
ti si samo zemlja
u koju ću da legnem.


SIGNAL

Vari nas metabolizam zgrada.
Horizontalnim i vertikalnim cevima
puštamo mirise umora.
Krčimo u cevima kao loš signal.
Beton smo i u beton ćemo se vratiti.
Lomi nas loš glas tišine
kao grčevi novorođenčad.




ISKAZI

Sent, Novi Pazar 2014.

IGRA Ničeg na ovom igralištu sem klackalice. Odmeravaju se dve praznine. Niko da učini igru. Nikog da pomeri svet. ...

петак, 28. јул 2017.

Molitva za Merlin Monro, Ernesto Kardenal



Gospode
primi ovu ženu poznatu u celom svetu pod imenom
Merlin Monro
mada to nije bilo njeno pravo ime
(a ti znaš pravo ime te sirotanke koju su silovali
u devetoj godini,
one male prodavačice koja je u šesnaestoj htela
da se ubije)
koja sad staje pred Tebe bez ikakve šminke,
bez svog agenta za štampu,
bez fotografa, bez potpisivanja autograma,
sama kao astronaut suočen sa svemirskom noći.
Kao devojčica, sanjala da stoji gola u crkvi
(tako piše u Tajmu)
pred gomilom ljudi što kleče s glavama na podu,
da je morala da hoda na prstima da ne zgazi koju glavu.
Ti poznaješ naše snove bolje nego psihijatri.
Crkva, kuća, pećina, to je sigurnost majčine dojke
ali i nešto više od toga...
Glave su obožavaoci, jasno,
(masa glava u tami pod mlazom svetlosti).
Ali hram nije studio kompanije 20th Century-Fox
koji Tvoju kuću za molitvu pretvoriše u jazbinu lopuža.
Gospode
u ovom svetu zaraženom gresima i radioaktivnošću
Ti nećeš kriviti samo jednu malu prodavačicu,
koja je kao svaka prodavačica sanjala da postane
filmska zvezda.
I njen san se ostvario (ali kao stvarnost tehnikolora).
Ona je samo postupila prema scenariju koji smo joj dali
-                        - Scenariju naših života – a on je bio besmislen.
Oprosti joj, Gospode, i oprosti nama
naš 20th Century-Fox
i ovu Kolosalnu Super-Proizvodnju u kojoj smo svi radili.
Ona je bila gladna ljubavi, a mi smo joj dali sredstva za smirenje.
Za tugu što nismo bili sveci
preporučili smo joj Psihoanalizu.
Seti se Gospode kako je rastao njen strah od kamera
njena mržnja prema šminkanju – zato je htela novu
šminku za svaku scenu –
kako su rasli strah od studija
i sklonost ka zakašnjavanju.
Kao svaka mala prodavačica
sanjala je da postane filmska zvezda
i njen život je bio nestvaran kao i san koji psihijatar
tumači i odlaže u arhiv.
Njene ljubavi bile su kao kad ljubiš zatvorenih očiju
pa otvoriš oči
i otkriješ da su poljupci pod reflektorima
i da se gase s njima!
Da se demontiraju dva sobna zida (to je filmska scena)
dok se Režiser sa svojom sveskom udaljava,
jer scena je snimljena.
Ili kao krstarenje jahtom, poljubac u Singapuru, ples u Riju
prijem u vili Vojvode i Vojvotkinje od Vindzora
viđeni u sobici nekog bednog stana.
Film se završio bez završnog poljupca.
Našli su je mrtvu u krevetu s rukom na telefonu.
Islednici nisu saznali koga je to htela da zove.
Bilo je to

kao da je neko okrenuo broj jedinog prijateljskog glasa
a zatim čuo glas sa trake kako izgovara: WRONG NUMBER.
Kao kad čovek koga su ranili gangsteri
pruži ruku za telefon čije su žice iščupane.
Gospode
bilo ko da je taj koga je ona htela da zove
a nije zvala (možda to nije bio niko
ili je bio neko čijeg broja nema u Anđeoskom imeniku)
Ti odgovori na poziv!



Ernesto Cardenal
Sa španskog Krinka Vidaković Petrov
Psalmi
DOM 1983. Beograd

Gospode primi ovu ženu poznatu u celom svetu pod imenom Merlin Monro mada to nije bilo njeno pravo ime (a ti znaš pravo ime t...

Poezija, Ćamil Sijarić



Imam jedan prsten,
stari prsten nekog starog Rimljanina.
Izvađen je iz groba.

Ima jedno doba
kako me muči taj prsten:
sve mi se čini da mi onaj Rimljanin govori
da je i on, kad je živ bio,
na istom, na malom prstu
taj prsten nosio.



Šta bih drugo, do da slomim drvce
i pustim ga niz vodu da te
nađe.
Nemam ništa do drvce,
nemam lađe.



Naiđoh na napušten put kroz goru.
Izraslo po njemu granje, izrasle trave.

Naiđoh na grob kraj puta –
na kamena dva, jedan iznad nogu,
drugi iznad glave.

I sad smo tu od putnika samo
nas dva.
Taj koji je nekad na putu zastao...
I ja.
Nastavih dalje tim napuštenim
putom kroz goru,
i sve mi se čini da više sam ne putujem,
da uz svoje, i njegove korake čujem.



Nađoh starca gdje leži kraj kamena.
Upitah ga zašto tu leži, zašto je sam.
Odgovori mi zar ne vidim da je u društvu,
da je pokraj njega taj kâm.
Kad umrem – veli – kad legnem
da vječnim snom spavam,
pobošće mi kamen nad glavom,
pa se na njega navikavam.



O sebi sam ovako razmišljao:
svejedno mi je – bio živ, ili ne bio.
Tek prolazeći pokraj izvora,
sa kojeg sam nekad pio,
uplaših se kad vidjeh
da je presušio.




Šetnje po Šipovicama
Centar za kulturu Bihor, Petnjica
2003.

Imam jedan prsten, stari prsten nekog starog Rimljanina. Izvađen je iz groba. Ima jedno doba kako me muči taj prsten: sve...

понедељак, 24. јул 2017.

KOMBINACIJA IV, Helmut Hajsenbitel



1.
Dan ima oko.
I korak bosonogih nogu prelazi preko mog mozga.
Nosim sa sobom poternicu.
U njoj je sve.

2.
Mesečeva devojka kod mene je ležala svu noć.
I ja sam kraj nje bdeo sve do zore.

3.
Vetar je ravnodušan.
Kroz šume tumara pamćenje.
I pljuskovi nam pokazuju trag.

4.
Izgubljena kutija Nivee
na plaži ne vraća se nikad više.
Razlistana ruža od krep-papira
iz jučerašnje i prekjučerašnje zemlje.

5.
Dan ima oko.
Mada ne znam šta to znači.




Helmut Heißenbüttel
Sa nemačkog Zlatko Krasni
Antologija savremene nemačke poezije

Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.

1. Dan ima oko. I korak bosonogih nogu prelazi preko mog mozga. Nosim sa sobom poternicu. U njoj je sve. 2. Mese čeva d...

Poezija, Milica Milosavljević



MOLITVA RAĐA GREŠNIKE

Znaš li ti kako bliskost udaljava.
Ta razularenost, sramota, koža koja
bubri, jer ne može da se uvuče u sebe
od svih tih potentnih sazvežđa, neispitanih
svetova do crnih rupa i kratera.
Molim te, istovari me nežno u srce
nekog isposnika. Ne pitaj, samo učini to,
hitno je. Taj čovek mora prestati da se moli.



INTIMNA ISTORIJA ČOVEČANSTVA

Sinoć sam nikla kao biljka
i već su me jutros počupali,
da bih u sobi 406 hotela Tokio
poslužila kao zaslađivač čaja.
Njima, koji će već sutra
biti na dva različita kontinenta.



OČE MOJ, KOJI SA MNOM LEŽEŠ
U POSTELJU, SPASI ME

Mi smo prineti zaboravu, tek nečemu.
Portretima naših roditelja, njihovim
propuštenim prilikama i našim koje još
uvek nismo propustili. Oreolima koji su nas
spasavali i koji nam sada izgledaju ko suvišan
detalj iznad glava koje se prazne poput hotela u
malim primorskim gradićima nakon završene letnje
sezone.




U zoni umereno-kontinentalnih strahova
CEKIT Zaječar, 2015.




MOLITVA RA ĐA GREŠNIKE Znaš li ti kako bliskost udaljava. Ta razularenost, sramota, koža koja bubri, jer ne može da se uvu če...

Poezija, Česlav Miloš



GDE GOD

Gde god da sam, na bilo kom mestu
na zemlji, skrivam pred ljudima uverenje
da nisam odatle.
Kao da sam poslat da upijem što više
boja, ukusa, zvukova, mirisa, da iskusim
sve što je
udeo čoveka, da pretvorim, što nisam iskusio,
u čarobni registar i odnesem tamo, odakle sam
došao.



RECEPT

Samo ne ispovesti. Vlastiti život
toliko mi je dojadio, da bih našao olakšanje,
pričajući o njemu. I razumeli bi me
nesrećnici, a koliko ih je samo, koji se na ulicama
klate, poluprisebni ili pijani,
bolesni od gube sećanja i krivice žaljenja.
Šta me onda zadržava?
Stid što moje brige nisu dovoljno slikovite?
Ili prkos? Veoma su moderna kukanja,
nesrećno detinjstvo, trauma i tako dalje.
Čak kad bih sazreo do jovovske žalbe,
bolje je ućutati, hvaliti nepromenljivi
poredak stvari. Ne, nešto drugo
ne dozvoljava mi da govorim. Ko pati
morao bi da bude istinoljubiv. A koliko prerušavanja,
koliko komedija, samosažaljenja!
Laž osećanja poznaje se po lažnim frazama.

Previše cenim stil, da bih rizikovao.



PESNIKOVA SMRT

Zalupila su se za njim vrata gramatike.
Sada ga tražite u gajevima i prašumama rečnika.








Česlav Miloš
S poljskog Ljubica Rosić
Drugi prostor
Paideia, Beograd 2007.

GDE GOD Gde god da sam, na bilo kom mestu na zemlji, skrivam pred ljudima uverenje da nisam odatle . Kao da sam poslat da u...

Prije i poslije, Adnan Žetica



1.
Igrali smo ta-ta.
Sva djeca željela su biti partizani
osim dječaka čiji je otac radio u Njemačkoj.
Partizani uvijek ubijaju Švabe –
sveto pravilo iz filmova koje se štovalo,
pa je dječak većinu vremena ležao na zemlji
glumeći mrtvaca.
Pred rat otiđe ocu.

2.
Na poklopcu čatrnje nije bilo katanca,
ali nikad ga nismo otvarali
da nas bukača ne bi ujela
i kojot nikad nije uhvatio pticu trkačicu.

3.
Dva milona dolara ponudio je čovjek
da kojot uhvati pticu trkačicu.
To je mogao uraditi samo onaj koji bi
i bukaču iz mraka čatrnje oslobodio,
što bi pio kahvu bez straha da će mu rep narasti.
Dječak koji je bio Švabo
poslije rata se vratio iz Njemačke
u novom autu

i svi su partizani poželjeli biti Nijemci.

1. Igrali smo ta-ta. Sva djeca željela su biti partizani osim dje čaka čiji je otac radio u Njemačkoj. Partizani uvijek ubi...

недеља, 16. јул 2017.

Litvanske pesme, Johanes Bobrovski



Noću, s okom zveri, ja sam
grm, preko dana drvo,
u podnevnoj sam senci voda,
i pod suncem trava.

Ili, u sumrak
crkva na bregu, gde najdraži
izlazi i ulazi, jedan beli
sveštenik, i pesme peva.

Celim ga svetom
volim, mesečev zrak
ću biti na vratima,
oko kuće u mraku smrča.

Preleteću jednom
s rečima ptice u poznu
godinu, kada njeno srce,
zrnce od grada, pobeli.



                       
Johannes Bobrowski
Sa nemačkog Zlatko Krasni
Antologija savremene nemačke poezije

Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.

No ću, s okom zveri, ja sam grm, preko dana drvo, u podnevnoj sam senci voda, i pod suncem trava. Ili, u sumrak crkva na ...

Poezija, Penti Sarikoski



*
Kad svane, vidim ono što znam: sila,
koju sistem ne iskoristi
postaje sila koja će izmijeniti sistem.
Gledam neumorno.
I ne žalim.



*
Završen je televizijski program.
Ljudi odlaze na spavanje.
Kuća preko puta utonuće uskoro u mrak.
Osjećam da je neko negdje na jugu u ovom trenutku
shvatio da je sve svršeno.
On je van sebe; stavlja lonac na peć i dugo sjedi
bez ikakvog pokreta.
Ne znam osjećam li ikakvu simpatiju za njega.
Nije mi to sasvim jasno.


*
Bogat bogataša voli
a siromah siromaška mrzi.
Napolju dječija graja
i trka po dvorištu.
Ne ljuti se
što sam tužan:
ne mogu da izgovorim grubu riječ
ali ni nježnu.



Pentti Saarikoski
Sa finskog Osman Đikić
Savremena finska poezija
Prosveta,
Beograd, 1986



* Kad svane, vidim ono što znam: sila, koju sistem ne iskoristi postaje sila koja će izmijeniti sistem. Gledam neumorno. I ...

четвртак, 13. јул 2017.

Sećanje na jedan broj, Ginter Ajh



Sedam milja dalje,
sedam zagrljaja,
nadvijen nad završnim računima
i tabelama šahovskog turnira.

Sedam ulica kraj aerodroma,
sedam svećnjaka dalje,
takse u konzulatu,
kupovina gorkog piva.

Sedam paketa dalje,
sedam iščekivanja
pisama što
menjaju svet,
sedam kvaka prekasno.




Günter Eich
Sa nemačkog Zlatko Krasni
Antologija savremene nemačke poezije
Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.

Sedam milja dalje, sedam zagrljaja, nadvijen nad završnim ra čunima i tabelama šahovskog turnira. Sedam ulica kraj aerodrom...