понедељак, 24. јул 2017.

KOMBINACIJA IV, Helmut Hajsenbitel



1.
Dan ima oko.
I korak bosonogih nogu prelazi preko mog mozga.
Nosim sa sobom poternicu.
U njoj je sve.

2.
Mesečeva devojka kod mene je ležala svu noć.
I ja sam kraj nje bdeo sve do zore.

3.
Vetar je ravnodušan.
Kroz šume tumara pamćenje.
I pljuskovi nam pokazuju trag.

4.
Izgubljena kutija Nivee
na plaži ne vraća se nikad više.
Razlistana ruža od krep-papira
iz jučerašnje i prekjučerašnje zemlje.

5.
Dan ima oko.
Mada ne znam šta to znači.




Helmut Heißenbüttel
Sa nemačkog Zlatko Krasni
Antologija savremene nemačke poezije

Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.

1. Dan ima oko. I korak bosonogih nogu prelazi preko mog mozga. Nosim sa sobom poternicu. U njoj je sve. 2. Mese čeva d...

Poezija, Milica Milosavljević



MOLITVA RAĐA GREŠNIKE

Znaš li ti kako bliskost udaljava.
Ta razularenost, sramota, koža koja
bubri, jer ne može da se uvuče u sebe
od svih tih potentnih sazvežđa, neispitanih
svetova do crnih rupa i kratera.
Molim te, istovari me nežno u srce
nekog isposnika. Ne pitaj, samo učini to,
hitno je. Taj čovek mora prestati da se moli.



INTIMNA ISTORIJA ČOVEČANSTVA

Sinoć sam nikla kao biljka
i već su me jutros počupali,
da bih u sobi 406 hotela Tokio
poslužila kao zaslađivač čaja.
Njima, koji će već sutra
biti na dva različita kontinenta.



OČE MOJ, KOJI SA MNOM LEŽEŠ
U POSTELJU, SPASI ME

Mi smo prineti zaboravu, tek nečemu.
Portretima naših roditelja, njihovim
propuštenim prilikama i našim koje još
uvek nismo propustili. Oreolima koji su nas
spasavali i koji nam sada izgledaju ko suvišan
detalj iznad glava koje se prazne poput hotela u
malim primorskim gradićima nakon završene letnje
sezone.




U zoni umereno-kontinentalnih strahova
CEKIT Zaječar, 2015.




MOLITVA RA ĐA GREŠNIKE Znaš li ti kako bliskost udaljava. Ta razularenost, sramota, koža koja bubri, jer ne može da se uvu če...

Poezija, Česlav Miloš



GDE GOD

Gde god da sam, na bilo kom mestu
na zemlji, skrivam pred ljudima uverenje
da nisam odatle.
Kao da sam poslat da upijem što više
boja, ukusa, zvukova, mirisa, da iskusim
sve što je
udeo čoveka, da pretvorim, što nisam iskusio,
u čarobni registar i odnesem tamo, odakle sam
došao.



RECEPT

Samo ne ispovesti. Vlastiti život
toliko mi je dojadio, da bih našao olakšanje,
pričajući o njemu. I razumeli bi me
nesrećnici, a koliko ih je samo, koji se na ulicama
klate, poluprisebni ili pijani,
bolesni od gube sećanja i krivice žaljenja.
Šta me onda zadržava?
Stid što moje brige nisu dovoljno slikovite?
Ili prkos? Veoma su moderna kukanja,
nesrećno detinjstvo, trauma i tako dalje.
Čak kad bih sazreo do jovovske žalbe,
bolje je ućutati, hvaliti nepromenljivi
poredak stvari. Ne, nešto drugo
ne dozvoljava mi da govorim. Ko pati
morao bi da bude istinoljubiv. A koliko prerušavanja,
koliko komedija, samosažaljenja!
Laž osećanja poznaje se po lažnim frazama.

Previše cenim stil, da bih rizikovao.



PESNIKOVA SMRT

Zalupila su se za njim vrata gramatike.
Sada ga tražite u gajevima i prašumama rečnika.








Česlav Miloš
S poljskog Ljubica Rosić
Drugi prostor
Paideia, Beograd 2007.

GDE GOD Gde god da sam, na bilo kom mestu na zemlji, skrivam pred ljudima uverenje da nisam odatle . Kao da sam poslat da u...

Prije i poslije, Adnan Žetica



1.
Igrali smo ta-ta.
Sva djeca željela su biti partizani
osim dječaka čiji je otac radio u Njemačkoj.
Partizani uvijek ubijaju Švabe –
sveto pravilo iz filmova koje se štovalo,
pa je dječak većinu vremena ležao na zemlji
glumeći mrtvaca.
Pred rat otiđe ocu.

2.
Na poklopcu čatrnje nije bilo katanca,
ali nikad ga nismo otvarali
da nas bukača ne bi ujela
i kojot nikad nije uhvatio pticu trkačicu.

3.
Dva milona dolara ponudio je čovjek
da kojot uhvati pticu trkačicu.
To je mogao uraditi samo onaj koji bi
i bukaču iz mraka čatrnje oslobodio,
što bi pio kahvu bez straha da će mu rep narasti.
Dječak koji je bio Švabo
poslije rata se vratio iz Njemačke
u novom autu

i svi su partizani poželjeli biti Nijemci.

1. Igrali smo ta-ta. Sva djeca željela su biti partizani osim dje čaka čiji je otac radio u Njemačkoj. Partizani uvijek ubi...

недеља, 16. јул 2017.

Litvanske pesme, Johanes Bobrovski



Noću, s okom zveri, ja sam
grm, preko dana drvo,
u podnevnoj sam senci voda,
i pod suncem trava.

Ili, u sumrak
crkva na bregu, gde najdraži
izlazi i ulazi, jedan beli
sveštenik, i pesme peva.

Celim ga svetom
volim, mesečev zrak
ću biti na vratima,
oko kuće u mraku smrča.

Preleteću jednom
s rečima ptice u poznu
godinu, kada njeno srce,
zrnce od grada, pobeli.



                       
Johannes Bobrowski
Sa nemačkog Zlatko Krasni
Antologija savremene nemačke poezije

Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.

No ću, s okom zveri, ja sam grm, preko dana drvo, u podnevnoj sam senci voda, i pod suncem trava. Ili, u sumrak crkva na ...

Poezija, Penti Sarikoski



*
Kad svane, vidim ono što znam: sila,
koju sistem ne iskoristi
postaje sila koja će izmijeniti sistem.
Gledam neumorno.
I ne žalim.



*
Završen je televizijski program.
Ljudi odlaze na spavanje.
Kuća preko puta utonuće uskoro u mrak.
Osjećam da je neko negdje na jugu u ovom trenutku
shvatio da je sve svršeno.
On je van sebe; stavlja lonac na peć i dugo sjedi
bez ikakvog pokreta.
Ne znam osjećam li ikakvu simpatiju za njega.
Nije mi to sasvim jasno.


*
Bogat bogataša voli
a siromah siromaška mrzi.
Napolju dječija graja
i trka po dvorištu.
Ne ljuti se
što sam tužan:
ne mogu da izgovorim grubu riječ
ali ni nježnu.



Pentti Saarikoski
Sa finskog Osman Đikić
Savremena finska poezija
Prosveta,
Beograd, 1986



* Kad svane, vidim ono što znam: sila, koju sistem ne iskoristi postaje sila koja će izmijeniti sistem. Gledam neumorno. I ...

четвртак, 13. јул 2017.

Sećanje na jedan broj, Ginter Ajh



Sedam milja dalje,
sedam zagrljaja,
nadvijen nad završnim računima
i tabelama šahovskog turnira.

Sedam ulica kraj aerodroma,
sedam svećnjaka dalje,
takse u konzulatu,
kupovina gorkog piva.

Sedam paketa dalje,
sedam iščekivanja
pisama sto
menjaju svet,
sedam kvaka prekasno.




Günter Eich
Sa nemačkog Zlatko Krasni
Antologija savremene nemačke poezije
Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.

Sedam milja dalje, sedam zagrljaja, nadvijen nad završnim ra čunima i tabelama šahovskog turnira. Sedam ulica kraj aerodrom...

Mora, Abdulah Sidran



Šta to radiš sine?

Sanjam, majko. Sanjam, majko, kako pjevam,
a ti me pitaš, u mom snu: šta to
činiš, sinko?

O čemu, u snu, pjevaš, sine?

Pjevam, majko, kako sam imao kuću.
A sad nemam kuće. O tome pjevam, majko.

Kako sam, majko, imao glas, i jezik svoj imao.
A sad ni glasa, ni jezika nemam.


Glasom, koga nemam, u jeziku, koga nemam,
o ku
ći, koju nemam, ja pjevam pjesmu, majko.

Šta to radiš sine? Sanjam, majko. Sanjam, majko, kako pjevam, a ti me pitaš, u mom snu: šta to činiš, sinko? O čemu, u snu, ...

среда, 12. јул 2017.

Pogled kroz zimski prozor, Peter Huhel



Vrbe oko kojih obleću pahuljice,
metla što mete maglu.
Drvo i nesreća
rastu preko noći.
Merim ih
krivuljom temperature.

Ko to tamo ide bez svetla,
i bez usta,
i vuče po ledu
klupko od gvožđa?

Vračevi šume,
lisice s lošim zubima
sede po strani u mraku
i zure u vatru.




Peter Huchel
Sa nemačkog Zlatko Krasni
Antologija savremene nemačke poezije

Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.

Vrbe oko kojih oble ću pahuljice, metla što mete maglu. Drvo i nesre ća rastu preko no ći. Merim ih krivuljom temperature. ...

Afrička usmena poezija



KAD BOG STVORI

U vrijeme kad bog sve stvori
On stvori sunce.

I sunce se rađa, umire i vraća.
On stvori mjesec.

I mjesec se rađa, umire i vraća.
On stvori zvijezde.

I zvijezde se rađaju, umiru i vraćaju.
On stvori čovjeka.

I čovjek se rađa, umire i više ne vraća.




PJESMA O MUŽU

Uvijek kad izlazim na granicu sela
i vidim kamen
ili stablo u daljini
pomislim
to je moj muž.




Prevela Biserka Cvjetičanin
Sačuvaj moje riječi,
Izbor iz afričke usmene poezije
Bagdala, Kruševac



KAD BOG STVORI U vrijeme kad bog sve stvori On stvori sunce. I sunce se rađa, umire i vraća. On stvori mjesec. I mjesec...

уторак, 11. јул 2017.

Naše nezrelosti, Marko Kragović


Jedina kajsija pala je u pepeo

Ko još hrani prastaro drveće
Ostacima vatre
Upita ljutito neko od sveznajućih

I danas ja im objašnjavam
Uzalud
I svakim danom
Po jedan irvas na finskim obalama
Umre od njihove ruke

323 mrtva irvasa leže na mojoj duši
A ja im i dalje govorim

Možda je ipak došlo vreme
Da se zaćuti
I da sneg
Obavi svoje

Jedina kajsija pala je u pepeo Ko još hrani prastaro drveće Ostacima vatre Upita ljutito neko od sveznajućih I danas ja im ...

Poezija, Fernando Pesoa



PRVOBITNI GREH

Ah, ko će napisati istoriju onoga što je moglo biti?
Biće to, ako je neko napiše,
Jedina prava istorija čovečanstva.

Ono što jeste je samo stvarni svet, nismo mi, samo svet,
Mi smo ono što nije, i tu leži istina.

Ja sam onaj koji nisam uspeo da budem.
Svi smo oni za koje smo pretpostavljali da smo.
Naša stvarnost je ono što nikad ne postižemo.

Šta biva sa tom našom istinom – san na prozoru detinjstva?
Šta biva s tom našom sigurnošću – namera na stolu za kasnije?

Razmišljam, glave pognute među isprepletene ruke
Nad visokim utvrđenjem balkona,
Dok sedim u ćošku na stolici, posle večere.

Šta je s mojom stvarnošću kad samo imam život?
Šta je sa mnom, kada sam samo onaj kakav postojim?

Koliko sam Cezara bio!

U duši, i sa pomalo istine;
U mašti, i pomalo opravdano;
U mislima, s ponekim pravom –
Bože! Bože! Bože moj! –
Koliko sam Cezara bio!
Koliko sam Cezara bio!
Koliko sam Cezara bio!





Fernando Pessoa
Prevela Jelena Žugić
Izabrane pesme Alvara de Kampuša
Beograd 2016.




XLII

Drumom su prošla poštanska kola, i iščezla u daljini,
A drum nije postao time ni lepši ni ružniji.
Isto važi za sve što čovek na svetu čini.
Ne oduzimamo ništa nit išta dodajemo; prolazimo i zaborave na nas;
A sunce se svakog dana uvek javi u pravi čas.



XLIII

Radije let ptice, koja prođe i ne ostavlja trag,
Nego prolazak zveri, što ostaje na tlu zapisan.
Ptica proleti i ode u zaborav, i tako mora da bude.
A životinja, tamo gde više nije, te zato ničemu ne služi,
Pokazuje da je nekad tu bila, a to ničemu ne služi.

Sećanje je izneveravanje Prirode,
Jer Priroda od juče nije Priroda.
Ono što je bilo nije ništa, a pamtiti znači ne videti.

Prolazi, ptico, prolazi, i nauči me prolaznosti!





Fernando Pessoa
Prevela Jasmina Nešković
Večiti kalendar,
Pesme Alberta Kaejra i Rikarda Reiša


PRVOBITNI GREH Ah, ko će napisati istoriju onoga što je moglo biti? Biće to, ako je neko napiše, Jedina prava istorija čoveča...