TAKVE PESME PIŠEM
Trebalo bi da imam novog ljubavnika,
Ovog da se ratosiljam
Kao konzerve kojoj je istekao rok upotrebe.
Trebalo bi brza kola da vozim
Kroz prozor kosa da mi vijori
Kao kod kakve Rozamunde
Što na konju jezdi.
Takve pesme pišem.
Trebalo bi do podne da
spavam,
Da se izležavam na prostranom krevetu
Kao poleglo žito po "majčici" zemlji.
Trebalo bi da ne marim za vreme;
Da ne kaskam, da ne žurim.
Da ispijam dan za danom, do dna - na iskap!
Noć po noć, kao cigaretu za cigaretom.
Pa, opuške - pod
potpeticu!
Reči na žar. Vrućicu u
pesme.
Takve pesme pišem.
Trebalo bi usku haljinu da nosim.
Ramena krznom da ogrćem.
Visoke štikle na noge da nazuvam.
Da se nafrakam i nakinđurim,
Kao božićna jelka -
Da me ne prepozna ni rođena majka.
Trebalo bi da sam vedra, nasmejana, zavodljiva.
Da pevam i plešem do
tri izjutra.
Da sam svesna svojih ženskih draži
Kad mi nekakav pastuv priđe.
Takve pesme pišem.
Trebalo bi da me ne
dotiču
Žaoke, bodlje, bumbara
i osa.
Maramicom kao kap znoja
sa čela
Da obrišem svaku boru, brigu.
Trebalo bi da imam dovoljno love
Za kiriju, porez i još pride.
Lova dobro dođe kad ponestane ostaloga.
Kad zature se poljupci,
kad iscure reči.
S lovom mogu disati na
kredit!
Trebalo bi telo svoje da sunčam
Na nekoj steni,
Daleko od dokova Sunovrata.
Trebalo bi iz zemlje Apatije
U zemlju Želja da emigriram.
Sve da želim ničeg da se ne odričem.
Trebalo bi u mirišljavoj peni da se kupam
Žilet veni da primičem.
Takve pesme pišem.
VOLETI
Volim tvoje sede vlasi
I svaku tvoju boru.
Tvoj reumatizam i kašljucanje,
Podrhtavanje tvojih
ruku
Dok prelistavaju
stranice
Novina i knjiga,
Ili mi dodiruju kosu.
Volim ih dok ustima prinose
Šolju sa čajem,
I kada miruju u krilu,
Ili miluju psa kraj nogu.
Takođe volim i tvoje noge
U kućnim patikama
Skupljene jednu uz drugu,
I dok se sporo vuku volim ih
Po tepihu i po lišću,
Kao što se godinama
vuku u meni.
I tvoj glas drhtav
volim
Dok mi se obraća sećajući se,
Ili dok mi skreće pažnju
Na neki stih.
I tvoje mutne oči volim
Dok žmirkaju i dok me
gledaju,
I tvoje naočari na pola
nosa,
I tvoju veštačku vilicu
u čaši
Volim,
Već sada,
Mnogo godina unapred.
PONAVLJANJE SCENE
Kažem: da!
I klimam glavom.
Da, kažem
I klimam glavom.
Odgovaram
Na hiljadugodišnja pitanja
Čoveku
Koji sedi preko puta mene.
Odakle znam ovog čoveka?