уторак, 11. јул 2017.

Poezija, Fernando Pesoa



PRVOBITNI GREH

Ah, ko će napisati istoriju onoga što je moglo biti?
Biće to, ako je neko napiše,
Jedina prava istorija čovečanstva.

Ono što jeste je samo stvarni svet, nismo mi, samo svet,
Mi smo ono što nije, i tu leži istina.

Ja sam onaj koji nisam uspeo da budem.
Svi smo oni za koje smo pretpostavljali da smo.
Naša stvarnost je ono što nikad ne postižemo.

Šta biva sa tom našom istinom – san na prozoru detinjstva?
Šta biva s tom našom sigurnošću – namera na stolu za kasnije?

Razmišljam, glave pognute među isprepletene ruke
Nad visokim utvrđenjem balkona,
Dok sedim u ćošku na stolici, posle večere.

Šta je s mojom stvarnošću kad samo imam život?
Šta je sa mnom, kada sam samo onaj kakav postojim?

Koliko sam Cezara bio!

U duši, i sa pomalo istine;
U mašti, i pomalo opravdano;
U mislima, s ponekim pravom –
Bože! Bože! Bože moj! –
Koliko sam Cezara bio!
Koliko sam Cezara bio!
Koliko sam Cezara bio!





Fernando Pessoa
Prevela Jelena Žugić
Izabrane pesme Alvara de Kampuša
Beograd 2016.




XLII

Drumom su prošla poštanska kola, i iščezla u daljini,
A drum nije postao time ni lepši ni ružniji.
Isto važi za sve što čovek na svetu čini.
Ne oduzimamo ništa nit išta dodajemo; prolazimo i zaborave na nas;
A sunce se svakog dana uvek javi u pravi čas.



XLIII

Radije let ptice, koja prođe i ne ostavlja trag,
Nego prolazak zveri, što ostaje na tlu zapisan.
Ptica proleti i ode u zaborav, i tako mora da bude.
A životinja, tamo gde više nije, te zato ničemu ne služi,
Pokazuje da je nekad tu bila, a to ničemu ne služi.

Sećanje je izneveravanje Prirode,
Jer Priroda od juče nije Priroda.
Ono što je bilo nije ništa, a pamtiti znači ne videti.

Prolazi, ptico, prolazi, i nauči me prolaznosti!





Fernando Pessoa
Prevela Jasmina Nešković
Večiti kalendar,
Pesme Alberta Kaejra i Rikarda Reiša