уторак, 27. фебруар 2018.

TRAG, Momčilo Nastasijević




 


Č
udno li me slobodi ovo 
č
udnije li veza. 
 
Buknem u tebi, vreo se ulivam, 
jeza je ovo, oh, jeza. 
 
I trag putanjama tvoj,
pa me pali.

A čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?

Jer i pepeo će vetri razneti,
a nema razrešenja.

Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.

I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.
                —
Vreo se ulivam,
a čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći sta li to ubijam,
šta li budim?