između kraja početka i
početka kraja
sve je kao neka inertna
masa
kao most preko koga prelazimo
ne obraćajući
pažnju – ili ne:
Asteci su osećali kad dođe sredina
života –
onaj precizno srednji
trenutak sredine života
u kome je ono što smo
već preživeli
tačno onoliko koliko i
ono što nas čeka –
i u tom trenu i
najobičniji među običnim
Astecima bi osetio
nekakvu iznenadnu
i neobjašnjivu želju da
uhvati voz.
ali kako tada vozovi
još nisu bili izmišljeni
on bi se na kraju rastužio.
(otuda i potiče seta, ona čežnja za nečim
što
još nije izmišljeno)
Gregório
Duvivier
Sa portugalskog Dejan Tiago Stanković