Poezija, Nikita Stanesku






POGUBLJENJE

Gubilište je postavljeno
izglačan je panj
žrtva beše ošišanog potiljka
dželat je svečano nosio crnu rizu

doboši zalupaše
ram-tam-tam ram-tam-tam
ili kako bi Vergilije kazao
„Et tararam
et taradixit.“

Žrtva je zastala na trenutak
očima rastužujući drveće
potom je stavila labudov vrat
na panj.

-          Ne preteruj! reče joj dželat.




ČVOR 13

Nikada neću znati
kada sam živeo,
zaboraviću zašto sam živeo
kao što razbijeno oko zaboravlja svetlost.
Držim u ruci krhotine vrča
čije sam vino popio baš ja,
čija je glina baš od moje ruke.
Vidim morskog orla,
ali možda vidi on mene, -
možda on vidi morskog orla.




ČVOR 10

Molim te pusti me da dođem da mrem u tvojoj kući
jagnje, oteraj jagnjad iz tvoje blizine
i pusti me da mrem u tvojoj kući, jagnje!
Jare, oteraj jarad iz tvoje blizine
i pusti me da mrem u tvojoj kući, jare!
Leptiru, oteraj leptirove iz svoje blizine
i pusti me da mrem u tvojoj kući, leptiru!
Travo, oteraj svoje poljane...




LEKCIJA O KRUGU

Nacrta se u pesku krug,
a zatim se iseče na dva dela,
istim se leskovim štapom iseče na dva dela.
Posle toga se na kolena pada,
posle toga se pada ničice.
Posle toga se glavom udara u pesak
i traži se izvinjenje od kruga.
Toliko.




Sa rumunskog Petru Krdu
Savremena rumunska poezija
Svetovi, Novi Sad, 1991.