SIROTI PESNIK STAHURA
nedaleko od prljavog korita
reke Visle
paslo je krdo svinja i veprova
zajedno sa Apolonovom decom
u tu menzu
iz daleke zemlje je doputovao
Janko muzikant opsednut poezijom
veprovima je bacao bisere
pevao je i svirao na zlatnom češlju
dok nije čuo glasove
i poludeo
bio je kao leptir
u paučini
razgovarao sam s njim
jednom u životu
u nekom od domova za stvaraoce
stao je na vrata
moje sobe
i zamolio me za list
hartije
rekao sam da imam
samo stari papir
na kocke
ljubazno mi se nasmešio
zahvalio
i otišao
sa tri lista
ponekad pomislim da mu je bilo stalo
do nečeg drugog
da mu je bilo stalo do njegovog i mog
do našeg života
XXX
(Majka odlazi)
pre deset godina
viknuo sam na Nju
otišla je
u papučama od crnog
sjajnog kartona
„ne izvinjavaj se
- rekla je –
ne treba“
viknuo sam na Nju
u praznom
bolničkom hodniku
bio je juli žega
na zidovima
ljuštila se masna farba
mirisale su lipe
u gradskom parku
pokrivenom smogom
ja bezbožnik
hteo sam da joj iskamčim proplanak
dok je umirući
zadihana odbacivala
one puste i strašne svetove
u magnovenju vratila se
kod svojih na selo
hteo sam za nju u poslednjem trenutku
da isprosim
drvo
oblak i pticu
vidim njena mala stopala
u velikim mrtvačkim
cipelama od kartona
ja bezbožnik sedeo sam između
stola i kovčega
hteo sam da se dogode čuda
u industrijski zadihanom
gradu u drugoj polovini
XX veka
ta stvar
izvađena na mene
na svetlost dana plače
Tadeusz Różewicz
S poljskog Biserka Rajičić
Siva zona
KOV Vršac, 2006.
Tadeuš Ruževič na fotografiji levo, desno Ginter Gras
fotografija preuzeta sa https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tadeusz_R%C3%B3%C5%BCewicz_and_G%C3%BCnter_Grass.jpg
autor fotografije Michal Kobylinski
Tadeuš Ruževič na fotografiji levo, desno Ginter Gras
fotografija preuzeta sa https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tadeusz_R%C3%B3%C5%BCewicz_and_G%C3%BCnter_Grass.jpg
autor fotografije Michal Kobylinski