Doplivao je sa mnom s one obale
zabasavši u moju barku.
Mrav je sa one obale.
Traže ga u mravinjaku.
Crn je, a jaja bela,
čak možebi i belja...
Samo... on je mrav sa one
obale.
Ona obala mu je želja.
S druge obale – posigurno,
ko za katolike staroverni
u kojih je zapoveđeno da
zabadaju
igle nagore, nipošto nadole,
smerni.
Ja bih te odvezao, odbegli
đavole,
ali te neće ni poznati na onoj
obali.
Uz to, ja ni sam ne znam
koordinate
tvoje obale, mrave moj mali.
Uz to su kazaljke mog kompasa
stale
pa i ne znam pravac do tvoje
obale.
Kroz mesec-dva, poput Beringa,
na trščici,
doploviće mrav svojoj porodici.
Al’ svi će povikati, odgurujući
splav:
„Sa one obale je mrav! Sa one
obale je mrav!“
Андре́й Андре́евич Вознесе́нский
Sa ruskog Branislav Petrović
Zov jezera,
Sa ruskog Branislav Petrović
Zov jezera,
Rad, Beograd 1983.
fotografija preuzeta sa https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Andrey_Voznesenskiy.jpg
za fotografiju zaslužni Kremlin.ru
fotografija preuzeta sa https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Andrey_Voznesenskiy.jpg
za fotografiju zaslužni Kremlin.ru