недеља, 11. јун 2017.

Mravi, Andrej Voznesenski



Doplivao je sa mnom s one obale
zabasavši u moju barku.
Mrav je sa one obale.
Traže ga u mravinjaku.

Crn je, a jaja bela,
čak možebi i belja...
Samo... on je mrav sa one obale.
Ona obala mu je želja.

S druge obale – posigurno,
ko za katolike staroverni
u kojih je zapoveđeno da zabadaju
igle nagore, nipošto nadole, smerni.

Ja bih te odvezao, odbegli đavole,
ali te neće ni poznati na onoj obali.
Uz to, ja ni sam ne znam koordinate
tvoje obale, mrave moj mali.
Uz to su kazaljke mog kompasa stale
pa i ne znam pravac do tvoje obale.

Kroz mesec-dva, poput Beringa, na trščici,
doploviće mrav svojoj porodici.
Al’ svi će povikati, odgurujući splav:
„Sa one obale je mrav! Sa one obale je mrav!“





Андре́й Андре́евич Вознесе́нский

Sa ruskog Branislav Petrović

Zov jezera,

Rad, Beograd 1983.