четвртак, 22. јун 2017.

Poezija, Pavo Haviko



HRABROST

Hrabro, Ovidije. Nijedna kazna nije duža
od života.
Pogledaj, život je zbog toga tako sazdan da
nećeš po drugi put
da osećaš žal za ovim svetom.



KAD ODEŠ KOD TIRANINA

Male pesme je inspirisao tiranin,
on ne razume šta je to kod njega tako čudno.



LETO JE KRATKO

Leto je kratko i mladost kratka kao rat
pa se ne isplati vaditi kamičak iz cipele.



MOŽEŠ DA RASKINEŠ SA
CRKVOM ALI NE I SA DRŽAVOM

Možeš da raskineš sa crkvom ali ne i sa
državom i gradom.
Možeš da se rastaviš od života, ali ne i od
smrti.
Slobodan si samo unutar kruga, takva je
sudbina.
Govor i pisanje su ogovaranje, stvarnost je
nema,
iako kamenje diše.



ŽIVA BIĆA SU SAČINJENA OD VODE I STRAHA

Živa bića su sačinjena od vode i straha,
zato su žedna i plaše se.



PRE NEGO ŠTO POĐEŠ,
NE ZNAŠ KUD SI POŠAO

Pre nego što pođeš, ne znaš kud si pošao.
Kad stigneš na cilj, ne sećaš se
odakle si došao.
Smrt ne daje lekcije,
ne daje obaveštenja o svojoj zemlji.
Nema koristi od saznanja
niti od sjajnog dara za govor.



KADA JE NOVCA MALO

Kada je novca malo, ima razloga
da se usredsredimo – na retko i dobro,
kad ga ima mnogo, ima razloga da se držimo
dobrog i retkog.
Kada ima mnogo novca, onda ima još suviše
vlasti.
Zato ima razloga da se usredsredimo upravo
na retko i dobro.
Kad je novca malo, ima razloga da se
priključimo
novcu i vlastima,
da kupujemo dobro i retko.
Kad je novca malo, onda je to dobro i retko.



KAD BI DRVEĆE UMELO
DA PIŠE

Kad bi drveće umelo da piše
pisalo bi na pergamentu.
Ogulilo bi nas i od naše kože sa leđa
napravilo najbolji pergament.
Napisalo bi uzvišeno pismo drveća,
trebalo bi da zaštiti jadne ljude
i da im sada bude dobro.




Pavo Haviko
Sa finskog Čedomir Cvetković
Hrabro, Ovidije
KOV Vršac, 2003.