znate li uopšte da
predstavite sebi
kako život može biti čaroban.
ne brinite, nećete razumeti,
to su ozbiljne kosmičke sfere.
sve te želje, darovi i
zamišljeno češkanje po glavi.
svi želimo samo dobru masažu
još poneki orgazam i dobro
spavanje.
tako malo i tako jednostavno.
još nikada u životu nisam se osetio tako voljenim.
govorim o kratkom trenutku.
znam,
rastanak nema nikakve veze sa
slabošću
koju ponekad osetim
i slabost nije nužno slabost
nego prirodna reakcija na
spoljne impulse
i pomankanje prostora
slobode.
prekrasna vrana čuči na
prozorskom ispustu
velika crna puhasta
nejasnoća.
pa kako da se ne zaljubim u
tu njenu boju
za koju ne nalazim ime.
posle osvežavajućeg trčanja
kroz šumu poželiš
da pozdravim tvoje ponosne
prijateljice.
koja mi je draža? teško je
reći, ne vidim ih oštro,
ali svakako obe.
oprostimo se s prošlošću.
ako se još jednom pojavi,
odmah ću pasti još dublje.
moje veče počinje, insistiram
da ostaneš
i da zajedno pogledamo
zaključak ovog lepog dana
koji tera u plač naše
neprijatelje.
pustimo beznačajnosti. šta da
kažemo za današnji ulov?
ne, nas dvoje nismo lovci i s
nama je sve u redu. tragači smo
i svako naše traganje ima
neočekivan kraj.
to mi se sviđa, to mi daje
nadu.
Sa
slovenačkog Goran Janković
Povelja, godina XLVIII, broj 1.