Tada sam se provukao kroz bodljikavi zastor
Prve jagode majci da uberem.
Nežno će me pogledati kad ih počne jesti
I možda pozvati, osmehnuta, da sednem pored
nje.
I sinom me nazvati među ostalim sinovima
Od blata me očistiti, na dojku me mladu
priviti
Da i ja posisam mleko koje je bilo i moje
Ako ne zbog ukradenih jagoda
Onda zbog onih nekoliko kapljica dečačke krvi
Koje još vise tamo na žici, svetlucaju i
trepere
I nikako, prođoše okrutne godine, da padnu.
Dijalog o nemaru,
Prosveta,
Beograd, 1986.