MLADOST
o
sedam dana i
noći
učio sam i
pisao
mnogo
koračajući
po sobi
s jednog
kraja
na drugi
noseći mašinu
vezanu
oko pojasa
ili vrata
ne sećam se
više
tog trenutka
kada je ušla
majka i kriknula
ležao sam
polumrtav
od gladi i
dima
U STALNOM
VRAĆANJU
kao što
suton je
ili tihi šum
talasa
u stalnom
vraćanju
ne vraća se
više
bat sandala
pod ogrtačem
jedan za
drugim
u prirodnom
sledu kao kamenje
s vrha
obrušeno
i ne čuje se
stisak ruku
u pozdravu
i reči
od kojih
gvozdena vrata
na ulazu
pršte
a niko ne
zna šta je
spolja
a šta unutra
REČ
iz vode
hladne do
grla
onu što
spretnim vezuje prstima
pupak
prepoznajem
već i pozdravljam
po drugi put
bezbroj lica
nadnosi se
nad plamenom
velika senka
oko mene
kreće se i miruje
kao reč pri
dodiru
Polja, 253
Novi Sad,
1980.