Sedim ispred jednog
prozora.
Tačnije, sedim i pušim
Na klupi,
U parkiću
Ispred tog prozora.
Krošnje su sada sve
olistale,
Prozor više i ne vidim.
Proleće je.
Zimi vidim prozor.
Ali je tad hladno za
sedenje,
Iako možda opet pušim.
I to bi bio jedan od
pogleda na klupu.
Dok bi život bio
Vazda nenaslovljen,
Kao sam taj prozor.