Više od svega potrebni su
nam glasovi.
U imeniku ulistanom u
memoriju
Mobilnog telefona,
Kada potražim neki broj
Da bih ga spojio s glasom
Koji mi je tog časa
potreban
Sve češće nalazim
Imena mrtvih prijatelja.
Zastajem neodlučno,
Pa nastavim dalje,
U hitnji dana koja
odbacuje
Nejasne krivice.
Ali nikada ne izbrišem
broj
Koji više nikada neću
zvati.
Možda taj broj sada već
pripada
Nekome drugom, ali kod
mene je
Za stalno raspoređen.
Kada bih izbrisao taj
broj
Kao da bih poništio
Poslednji trag prisustva.
Ovako se zavaravam
Da rutina postaje obred,
A telefonski broj znak,
Ipak nekakav znak.
A sam telefon
Mali pokretni molitvenik
Za prijatelje kojih nema.
Za glasove koji su nam
potrebni
Sve više što ih manje
možemo čuti.
Više od svega potrebni su
nam glasovi.