недеља, 10. јун 2018.

GLASOVI, Gojko Božović











Više od svega potrebni su nam glasovi.
U imeniku ulistanom u memoriju
Mobilnog telefona,
Kada potražim neki broj
Da bih ga spojio s glasom
Koji mi je tog časa potreban
Sve češće nalazim
Imena mrtvih prijatelja.
Zastajem neodlučno,
Pa nastavim dalje,
U hitnji dana koja odbacuje
Nejasne krivice.
Ali nikada ne izbrišem broj
Koji više nikada neću zvati.
Možda taj broj sada već pripada
Nekome drugom, ali kod mene je
Za stalno raspoređen.
Kada bih izbrisao taj broj
Kao da bih poništio
Poslednji trag prisustva.
Ovako se zavaravam
Da rutina postaje obred,
A telefonski broj znak,
Ipak nekakav znak.
A sam telefon
Mali pokretni molitvenik
Za prijatelje kojih nema.
Za glasove koji su nam potrebni
Sve više što ih manje možemo čuti.
Više od svega potrebni su nam glasovi.