I
na podnevnoj jari kušamo ga bosi
reci gradi otok moru smišlja dine
pamćenje i razbor pesak sobom nosi
dok s mesecom deli oseke i plime
danu broji sate dobu ishod meri
znajuć naum zemlje i puteve voda
pticu za let sprema žrtvu ne da zveri
dete uči trku misao da hoda
kad potopa tutanj raskvasi nam koru
seni blede slaže ispod kvarcnog sloja
u lagume krečne poklon tvrdom moru
slike mrtvog sveta rašivenog kroja
od iskona budan svakoj stvari kalo
sebe sobom množi bez manjka bez viška
oko plodi svetlom snove ogledalom
za žetve peščane gnoji klijališta
II
pesak plodi školjku biser iz nje niče
upamćen krug a čelo mračno vrelo
na pragu je znanja ono mu već kliče
jedinac si pola od iznosa celog
a celost je slika šalje ti je kvazar
u snu zalud svojoj seni tražiš para
java nije varka s njom ne tvrdi Pazar
jer ključ je u pesku snovi su tek jara
nedeljivo dvojstvo treptaji u struku
i masovna scena na centralnoj plaži
tad pesma je s nama vodi nas za ruku
blagodarna muzi i božanskoj kaži
zanoće li dnevni zemne naše jeze
leptir se uznese ka svemirskom tresku
kud tad idu reči dela egzegeze
u vodi smo odsjaj besmrtni u pesku