Usred leta sručuju se
kiše, bujice.
Kvase sećanja, kupaju ih
kao što se rđa skida
sapunom sa kože sudbine.
Živima se uskraćuje
sećanje na mrtve:
ima da bude muk dok se priprema
najnovija Enciklopedija mrtvih.
Nju još za života sastavljaju mrtvi.
Ovo će biti Enciklopedija
u kojoj nema da bude opraštanja
- posebno ne za one koji su nosili
crvene ruže u reverima
i voleli slike Pikasa
(a koji je đavo njega terao
da bude član Partije?!)
I nema da bude svirača na gitari
jer su krvavi njihovi prsti
umesto žica
dodirivali snove
sutrašnjeg dana.
Samo mrtvih ljudi,
mrtvo lišće,
mrtve knjige,
mrtvi oproštaj.
U ovoj Enciklopediji
uvrede će se smejati počasno,
a halapnjivi crvi prenosiće
čestitke mrtvima.
Neki novi enciklopedisti
hvaliće se da imaju srce
i da ono tikatara i za druge.
Prošireno srce
sa daljinskim upravljačem.
Ova Enciklopedija
mrtvih prepuna je
posečenog drveća
i izujedanih istina.
Novi enciklopedisti, naposle,
čim završe zadatak
od klasnog rukovodioca
potražiće nagradu
za odličan uspeh i primereno vladanje
a biće potrebno i opravdanje
za ono što su uradili
misleći da su još uvek živi
i da još uvek nešto delaju.
Ne žale se ti
novi enciklopedisti što se muče
jer su priučeni enciklopedisti,
iako im oči okapavaju
od zurenja u prošlost
Njima uopšte ne pada na pamet
da stari enciklopedisti
nisu imali srca koja tikataraju za druge
ali, kao prvo i prvo – imali su mozgove.
Sa makedonskog autor