Iz cveta si me u plod pretvorio.
Dozrevajući sad pijem sunca zlatno vino
i mesečine mleko, rose tečnost
i magle hlad i padanje kiše.
Ogreva me zemlje dah mirisavi,
poduvkivanje vetra me ljulja i okreće
i
svaki dan sam mu sve teža igračka
i vetar je sve mirniji i sve tiši.
Sad znam: u sokove se pretvara krv.
A samo sredina moja već je zrela,
ne traži me još ni ptica ni pčela,
ljuska
moja tek počinje da rudi.
Jugoslovenska
lirika između dva rata
Biblioteka
Dom i škola
Izabrao
i priredio Hristo Georgijevski
1980.
Beograd