Poezija, Vislava Šimborska



STARI PROFESOR

Upitala sam ga za stara dobra vremena,
kada smo bili veoma mladi,
naivni, ushi
ćeni, glupi, nespremni.
Malo je ostalo od toga, s izuzetkom mladosti
- odgovorio je.
Pitala sam ga da li i dalje pouzdano zna,
Šta je za
čovečanstvo dobro a šta loše.
To je najsmrtonosnija moguća iluzija
- odgovorio je.
Pitala sam ga za budućnost,
da li je još vidi jasno.
Pročitao sam previše istroijskih knjiga
- odgovorio je.
Pitala sam ga za fotografiju,
onu u ramu, na pisa
ćem stolu.
Bilo pa prošlo. Brat, rođak, snaha,
žena, ćerkica na ženinim kolenima,
mačka na ćeričinim rukama,
i rascvetala trešnja, a iznad te trešnje
leti neidentifikovana pti
čica
- odgovorio je.
Pitala sam ga da li je ponekad srećan.
Radim
- odgovorio mi je.

Pitala sam ga za prijatelje, ima li ih još.
Nekoliko mojih bivših asistenata,
koji tako
đe imaju bivše asistente,
gospođa Ljudmila koja vodi kuću,
neko veoma blizak, ali u inostranstvu,
dve gospo
đe iz biblioteke, obe nasmejane,
a naspram mene mali Gžesjo i Marko Aurelije
- odgovorio je.
Pitala sam ga za zdravlje i kako se oseća.
Brane mi kafu, votku, cigarete,
nošenje teških uspomena i predmeta.
Moram da se pravim da to ne
čujem
- odgovorio je.
Pitala sam ga za baštu i klupu u bašti.
Kada je prijatno veče, posmatram nebo.
Ne mogu da se načudim,
koliko je tamo tački gledišta
- odgovorio je.

Maria Wisława Anna Szymborska
Sa poljskog Biserka Rajčić
Dve tačke,
KOV, Vršac, 2006.



Wzajemność


Są katalogi katalogów.
Są wiersze o wierszach.
Są sztuki o aktorach grane przez aktorów.
Listy z powodu listów.
S
łowa służące objaśnianiu słów.
Mózgi zajęte studiowaniem mózgu.
Są smutki zaraźliwe podobnie jak śmiech.
Papiery pochodzące z przemiału papierów.
Zobaczone spojrzenia.
Przypadki odmieniane przez przypadki.
Rzeki du
że z poważnym udziałem niedużych.
Lasy po same brzegi porośnięte lasem.
Maszyny przeznaczone do wyrobu maszyn.
Sny, które nagle budz
ą nas ze snu.
Dobre zdrowie konieczne w powrocie do zdrowia.
Schody na tyle w dó
ł, na ile w górę.
Okulary do szukania okularów.
Wdech i wydech oddechu.
I niechby bodaj od czasu do czasu
nienawi
ść nienawiści.
Bo koniec końców
niewiedza niewiedzy
i r
ęce zatrudnione umywaniem rąk.


UZAJAMNOST

Postoje katalozi kataloga.
Postoje pesme o pesmama.
Postoje komadi o glumcima koje igraju glumci.
Pisma povodom pisama.
Re
či koje služe za objašnjenje reči.
Mozgovi zauzeti studiranjem mozga.
Postoje tuge zarazne poput smeha.
Hartija koja poti
če od samlevene hartije.
Viđeni pogledi.
Padeži koji se menjaju po padežima.
Velike reke s ozbiljnim u
češćem nevelikih.
Šume do ivica obrasle šumom.
Mašine predodre
đene za izradu mašina.
Snovi koji nas iznenada bude iz sna.
Zdravlje je neophodno za povratak zdravlja.
Stepenice koje istovremeno vode na dole i na gore.
Nao
čari za traženje naočara.
Uzdah i izdah.
I s vremena na vreme,
čini mi se,
mržnja mržnje.
A na kraju krajeva
neznanje neznanja
i ruke zaposlene pranjem ruku.

Maria Wisława Anna Szymborska
                              Sa poljskog Biserka Rajčić
              Izabrane pesme,
        Treći trg, Beograd, 2014.


ŠAKA

Dvadeset sedam kostiju,
trideset pet miši
ća,
oko dve hiljade nervnih ćelija,
u svakoj jagodici prsta naših pet prstiju.
To je sasvim dovoljno
da se napiše Mein Kampf
ili
Čiča Tomina koliba.


Maria Wisława Anna Szymborska
         Sa poljskog Biserka Rajčić
                               Dovoljno
              KOV, Vršac, 2012.