понедељак, 11. децембар 2017.

POLOVNA PESMA, Judita Šalgo





            Smem da kažem šta hoću,
            pola danju, a pola noću.

U polusnu brojim polovne minute,
između zuba klize njihove krnje senke;
svakom je dati da grize svoj komad tišine.

Mnoge godine ljubeći bližnje,
ostavih pola jezika u tuđim ustima:
velika ljubav guta male istine.

Šta će mi dva uva, kad jedno ne čuje
da ono drugo zvoni na uzbunu?
U ušnim školjkama rastu biser-tamponi:

            tu se u vremena gluva
            za budućnost čuva
            blago nečuveno.


                                    

                                         Život na stolu
                                    Nolit, Beograd, 1986.