Da ispitamo stvar. Recimo da Bog želi
da budeš nesrećan. Da dobrote nema.
Da užasi uskladišteni čekaju na nas
ako rešimo da Mu se približimo.
Recimo da Umetnost držiš na njenom mestu, ne odviše visoko.
I da se sve, čak i večnost, da meriti.
Pogledaj fotografije mrtvih,
i prirodne (pojedinačne) i neprirodne,
grupne. Sve zbrkano. To ti je znano.
I Lepotu možeš postaviti na njeno mesto. Ne odviše visoko,
i sporedno. Vodi ljubav, našu potragu za nesrećom,
što Njegov je plan da nam pomogne.
Zanemari taj popodnevni lahor sa Egeja
na telu gotovo usnulom u zamračenoj sobi.
Mani se dinja i ćaskanja s prijateljima.
Probaj da se kloniš veselja. Probaj
da se kloniš sreće. Samo probaj.
Antologija novije američke poezije – NOVI PESNIČKI POREDAK,
Dubravka Đurić &
Vladimir Kopicl,
Podgorica: Oktoih,
2001.