MAĐIONIČAR, Günter Kunert

Pozvao me na binu
i izvukao mi sve knjige 
iz glave. Potom je koristio
moje lice kao masku. I moje ruke
za pozdravljanje i protresanje i krađu.
Svukao mi je
kožu i okrenuo mi unutrašnjost 
vani, jednu organsku tapiseriju.
Poslije ovoga stavio me je
u svoj cilindar i mi smo
napustili predstavu
ispraćeni aplauzom.

Günter Kunert 
Sa nemačkog Stevan Tontić
Sudbinska opomena,
Agora, Novi Sad, 2016.

Fotografija preuzeta sa https://commons.wikimedia.org/wiki/File:G%C3%BCnter_Kunert_im_Gespr%C3%A4ch_mit_Carl-Ludwig_Paeschke_1.jpg i naknadno uređena
autor fotografije: Blaues Sofa