s teškom mukom koristim jezik (ja sam
savremeni pesnik) prema tome dužan je
da se rastane sa mnom dok još
može da izgovori moje ime nabije mi
ćutanje među zube noge (kamen
popljuvačen kad navali duboko da
prodre
ima da radi za poeziju) jer kasnije
kad on mene a ja njega budem dizao
posrnulog
kad budemo osuđeni na sopstvenu
nesavršenost
i kad u toj nesavršenosti budemo
trošili vreme
na ljubljenje niko nam neće poverovati
da stvarima dajemo nazive iz
nepristajanja na sebe
/nikad
tu ljubav nismo zaista želeli/
nikad tu ljubav nismo zaista želeli
nikad nismo želeli kapke do kraja
sklopiti
Lešek je kazao nagi smo omrzli nagost
kao kad kepec odbacuje svoju naslućenu veličinu
kojom je začet Lešek je kazao želeo
sam
da smo iz te ljubavi izašli ko mesec
iza oblaka
i otplovili dokle vetar šiba a ne huji
trepet lišća
uvek sam želeo da smo iz te ljubavi
izašli
kao vetar pred ljude
/prijatelj
je neko ko ti dođe/
prijatelj je neko ko ti dođe
u kuću unese smotuljak knjiga
i ne haje ni za šta a ponajmanje
za sebe kad ga upitaš za zdravlje
prijatelj je neko ko u gluvo
doba dođe u tvoju kuću
i ne ostavlja te sa smotuljkom od pet
šest knjiga nego prekrasno
kazuje gde je bio i na čijem grobu je
po prvi put saznao istinu o sebi
Pesma o bezizlaznoj situaciji
Pesma o bezizlaznoj situaciji
ispričaću ti o smrti na svom
nesavršenom
jeziku čuvenom po nesavršenosti
ali pre nego što ti ispričam o smrti
kao što sam
mnogima pre tebe
moraš me prikladno nazvati i upamtiti
moje ime do dana kad započne
suton da pada na sve čega si se
dotakao
i oslobodio jednom zasvagda
tada ću ti ispričati o smrti
tada ću ti ispričati pretežno o sebi
ne počinji prijateljstvo ni sa kim
ko ne ume da daje u bezizlaznoj
situaciji
Početak
sedmice
U našoj pograničnoj palanci
(što na jednoj maloj reci i na drugoj
maloj
reci leži) smrt se ponedeljkom
u dan pijačni izlagala u izboru
velebnom
na jednoj maloj reci i na drugoj maloj
reci (što iz sveta zacelo ka nama teče
i potom u svet nekud otiče) smrt je
svaku đinđuvu htela prodati i svaku
za džabaka kupiti i žene su sa smrću
čantrale
ah, kako su sa smrću glasno drugovale
imenom je zvale mezimice čedo srdašce
a sve kroz češljiće ukosnice ogledalca
Eugenijuš Tkačišin Dicki
prevela Milica Markić
iz zbirke poezije Stvarno i nestvarno postaje jedno telo. 111 stihova
iz zbirke poezije Stvarno i nestvarno postaje jedno telo. 111 stihova