U hladnoj ti sobi,
zaboravu, živimo. Sve rekosmo
Kome i imadosmo, od nas
ništa ne osta. Prošle jeseni
Umrije Rafael, sada smrt
opet dolazi po nas. A ja sam
Samo rekao pa neka je,
neka dođe, ko koga
Može da spriječi. A Lujza
je rekla jeste, pustit ćemo
Pse na nju, pa neka
priđe. Dolazi januar, dolaze hladnoće.
U hladnoj ti sobi živimo.
Nježnim rukama u debele zidove
Udaramo, a poslije nas
samo bole i čekamo da bol prođe.
Čekamo, da bol prođe
čekamo, pa opet udaramo u hladne zidove,
Ne stajemo nikako, u
čekanju bol da prestane čekamo. Na
hladne
Zidove nježnim rukama
vičemo. Danas, sutra: prolaze dani i rastu nam kose,
Oštrim ih makazama
kratimo i opet nam rastu.
U hladne zidove, u
hladnoj sobi živimo ti, zaboravu.
Danas, sutra: sporo
prolaze dani,
Sporo nam rastu kose,
sporim ih makazama kratimo.
Sramote
SKC Kragujevac