Sada smo na ostrvima, osvajamo suprotstavljene sever i jug,
ako nam blaženstvo vrlih duša isklizne
kroz tek iskapljene čaše, da barem jedno može da kaže:
Postoji ravnoteža između teške i mutne glave
što raste u život iza bilo koje granice.
Zdravicama da maskiramo nerazumevanja, jer sleduju,
i buduće ostrvske vlage -
učiti iznova mudre izreke.
Držim vetar i miris skorog leda, dok mašeš suncem,
nemarno, fotografskim snimkom s rajske plaže.
Svako u skladu sa preostalim godinama,
a u glavi, u tim glavama, ne sasvim jasna slika,
nego mnoštvo putokaza.
Razgovaramo duše za sitna zadovoljstva, jer čemu nas život
još uvek s lakoćom uči, a da ne meri skorim gubicima!
Tim ulicama, popločanim,
da li tamnim i crvenim od severnjačkog kamena,
ili uglančanim do nestajanja, bleska osunčanog juga;
sigurno se korača u ono što već nije novost s tržnica.
Govornici nemaju šta da kažu više na pomen naših imena.
Novi vidici, a s njima i iskušenja;
i nema tu filozofije, sem nedostatka nužnog dodira -
kada strast tela postane strast za sve drugo. I druge.
Učiti iznova omiljene stihove.
I šta da poručujemo u još nenapisanim pismima,
u saznanjima zasovanim na povremenim
nedostajanjima,
kada se ponovo susretnemo, u ravnici zemlje
što nas je spojila, prepoznala nam namene;
a sada lutamo, novi i tuđi,
na različitim ostrvima.
Plaža nesanica
KC Novog Sada,
2016