Izudin Ašćerić, DRUGI KOMŠIJA BRETONOV

 


DRUGI KOMŠIJA BRETONOV

 

Na crvenom, u crnom, držeći belo, mlaz slanog putnika

poče da se kori

Stare bore mladića behu prepreke, što se nižu, nigde kraja

putu, nigde ostanak toku

Ala je teško, ala je surovo u doba suše biti mlaz

Ala je teško uspavati se, pred sastavak, pred susret sa kreacijom

svog pravog toka

Kako zagrliti drugog da postaneš, a onda kad to uradiš, kako

se oprostiti

San – java pobedila nije

Prekratak je

Nek su grube reči onih koji ne grle, sve dok tvoje jesu,

dok greju ovo nazeblo srce

Ne čujem ih, o ne čujem