Husko Džigal, POEZIJA




 GLADNA GODINA


Konje smo imali, za trku, za tovar,

i tor pun ovaca i goveda, i pse tor

da čuvaju, i vukove oko tora da urlaju.


I dođe gladna godina: ni žito, ni travka,

ni vočka ne rodi, nemadosmo ništa

ni za konje, ni za ovce, ni za goveda.


Psi prestadoše tor da čuvaju, vukovi nas

napustiše, odoše svoj nemir da nađu,

i glad utole tešku.



AKCIJA I REAKCIJA


Nije to ljubav

ni svađa

navika čista


Nečije mi je rame potrebno

da svoje rame naslonim


I ruka nečija

kad svoju ruku pružim


Ako nekom idem

ja to nisam

to meni neko dolazi



PUTNIK


Pošao sam u svet

smrt svoju da pronađem.


Bio sam ključar u noći,

skitnica sunca.


I onda kad sam joj na tragu bio,

stigla je kući pre mene.