Prostirka na pesku
nema ničega na njoj
da je ne pritiska težina vazdušnog stuba
visine cele atmosfere
odletela bi u te visine visine
šare na prostirci iz daleke
tuđe zemlje ne sećam se da mi je neko pričao
da je tamo putovao i da se odatle živ i zdrav
i te putanje putevi u vazduhu sreća u nesreći
nevidljive putanje opisale sjaj
dok smo na dva kraja sveta
duše nam same između sebe šaputale
i običaj je u toj dalekoj zemlji bio
da se na pesak spusti prostirka
i da se umrli na nju položi
pred poslednji svoj put iz kuće
a sjaj je od sunca
prost i neuhvatljiv