Poezija, taj čir posred grla.
Poezija, taj lešinar koji ti čisit lobanju.
Poezija, taj poker u kome gubiš razum.
Poezija, taj zadatak da izmakneš stvarnom.
Poezija, tvoje ćutanje kad se reči međusobno ubijaju.
Poezija, taj cvet drečavih boja i mesožder.
Poezija, ta sestra koja ti spava ispod kože.
Poezija, ta povreda najmekših stvari.
Poezija, ta pobuna na dnu nežnosti.
Poezija, tvoje odbijanje vidljivog kraljevstva.
Poezija, taj otrov koji ti ubrizgava sumnju.
Poezija, taj vrt zasađen ludim drvećem.
Poezija, tvoja lekcija kako da više ništa ne naučiš.
Poezija, tvoj povratak rodnom okeanu.
Poezija, tvoja sreća da budeš drukčiji od sebe.
Alain Bosquet
Sutra bez mene,
Prosveta, Beograd, 1997