 |
| Autor fotografije: Mehdija Medović |
SAVETOVANJE
Stavi prst na jezik
Na srčanu kost
Na čelo zemlje
Ono što greje
Sa druge strane
Veće je od reči
Ukloni sve prste
Koje poseduješ
I razumećeš o
Čemu ti govorim
NALIČJE NEBA
kada smo ubili sunce
videlo se da na njegovim
leđima nema mesečine
(niti vode u kojoj se
ogledaju zvezde)
samo se mogla videti
ključaonica sa zlatnim
okom božanstva u temenu
REČI NEIZGOVORENOG
počinje sa jutrom u koži
i belim krznima na vetru
iz posude mleka
raste cvet čampaka
a žena dolazi da
grli njegovu lepotu
(osećaš njene pokrete
u svojim snovima kao
mlado telo ribe u vodi)
kada bi postojala granica
ruke bi rasle na devet strana
i volele pesmu rođenu
u krilu neizgovorenog sunca
(Pesme iz poetskog triptihona „Smena“
koji će biti objavljen u martu od strane
Kulturno prosvetne zajednice Srbije
i grada Beograda)