 |
| Autor fotografije: Mehdija Medović |
00:55
Dok me gleda
ja sam kazaljka
pokvarenog sata
U mene je stalo
taman onoliko
koliko je moglo da stane
I dok mlataram rukama
talac sam
pobjede nostalgije
I dok pokušavam da izgovorim
sve što sam htio još da kažem
iza mene plače dijete
Nije trebalo
ni otići ni ostati
trebalo je biti
dok se imalo kad