EPSKI GRADOVI
Epski gradovi prostiru se duž planinskih lanaca.
Široka mistična reka povremeno ih naplavljuje.
U njima ne stanuje niko.
Sami obrađuju zemlju, kose livade i međusobno trguju.
Hrane se senom, krompirom i bobicama koje nađu u prirodi.
Ne poznaju religiju, ratove niti novac.
U planinama ima puno dijamanata, rubina i smaragda.
Tim kamičcima popločavaju ulice i tvore zaumne šarene mozaike.
Vole muziku. Naročito kad im gudi vetar ili bubnje gromovi.
Ne umeju da govore niti pišu.
Uvek su budni, a snovi su im jedini život.
Izvor: Песме из дворишта, Народна библиотека "Стефан Првовенчани" Краљево, 2016.