MARIJUPOLJ
Po Jovici Aćinu
Nemali dar je celom ovom kraju
Sveža masovna grobnica iz koje
Seljaci krišom po noći kopaju
Đubre za njive, bašte, perivoje.
Koštano brašno, nekad eksponati
Za starinarnice, škole i kapele,
Ako su lobanje cele treba znati
Zubare što će čeljust da izbele.
Za jednu takvu lobanju, na primer,
Dobiju novac da plate u gradu
Kurvu il momka, ili tokom zime
Muž u restoran da odvede mladu.
Mlađi smelije traže po kostima
Prstenje, zlatan zub, grivnu, pa hrle
Dublje u zemlju, što bliže mrtvima,
Kad nešto nađu smeju se i grle.
Goli do pasa, blistavi na letnjem
Suncu, ređaju kosti kao knjige
Usklici, žurba, pa oprezne šetnje,
Fragmenti neke nepoznate igre.
Jedan drugaru iz pramena čupka
Komadić kosti zagubljen u blatu,
Drugi sav prljav, sav crn iznad pupka
Crta po sebi sako i kravatu.
Treći uz ciku izlazi iz rake,
Skače od sreće dok u ruci vrti
Lančić od zlata. Vidi te dečake!
Kako je divan život posle smrti!
Foto: pixabay