KOMEDIJAŠI
Nozdrvama češljam tvoje cvetove
na njima kuvam mozak za tvoje
nesito srce
Sa četama zmija razaram tvoju
arhutekturu i na
ruševinama zapisujem uspomenu na
tebe
Lepotu si za mene otkupila
glavom da u torbi nosiš
ručak za
glistu
Zajedno joj kuvamo
obroke i ne zameram ti što
mrziš snegove
GRESI
Novembar jaucima
sahranjuje
maj ja odajem sebi poštu svaki
dan moje lišće opada i u
maju majko zašto se ne
mladiš u
tvojoj šumi kao
vrba
* * *
Jednom me je neko pogledom
narumenio i nikad više ne
sretoh takve oči.
Pomilovaše me i rekoše da se
bezbojan ne može
živeti al ubrzo saznadoh da se
sasvim bezbojan može uživati
PETLOVA SMRT
Na vrh
noža pope se
želudac proguta
budilnik i ne dođoše
jutra
ĐAVOLOVOM ŠEGRTU
Kad sam ja
ti odlazim u
boj da u
pčelinjaku razorim tron
večnoga
I da postanem etra
vlasnik koji
traži
Zevsa da
zaštiti pred
dečakom i da mu
tapije na
posed tajni
oduzme da
više nisu
A zamalo udarih u
olupine epruveta
Vagnerovih na
dnu okeana koji je hteo da
prezre spermu
neba
U vinu urlam
ja mrtav
kralj večito živog
života koji mi
krunu ismejava što je
predajem drugom na
uslugu da
postane
ja kao što je
čineo ludak pre
mene i posle
Grbav molim
zapovednika za
oproštaj jer
obrsteh najlepšu
voćku za
tren postadoh
ti al rogove ne
uspeh da
polomim
U more mokraće utapam
sunce i
svilenim pramenima ga
vežem za
dno njega mi je
bilo žao istog
trenutka sam
ti demon i
anđeo čim te
upoznah doktore kliknuh na
sve imaš
pravo
I vrhu pera sa
kojeg kaplje
sunce cerim se postajem
koza i odlazim u
zeleni gaj
TRI SEPTEMBRA
Za dvadeset pupoljaka evo
hektare sa
vojnicima i obruče pred
alejama i svet i
sve za
dvadeset pupoljaka
Gde si smrti ubico
proleća da ne plačem za krv za
ružu za
dvadeset pupoljaka
Na magareće stope bezbrojne iza
sebe pljujem
polumudrac za dvadeset
koraka magarećih evo i cela
biblioteka vrlog
mudraca za dvadeset pupoljaka
* * *
Iz Euklidove radionice
Iz dubka izrađenog od
njegove plazme
fabrici njegovoj
poleteh izliven u
krilo