Nedelja je ovde mahom
Porodični dan, većinski naslov ispod kojeg se
Puši sa šporeta, u papučama članovi listaju bele
Laži koje je održavaju, nedelja sporo prolazi.
Lako je pretpostaviti razloge usled kojih se davimo
U nedostajanju ne samo jednog dana već doba
Koje kao i sve nepodobe nema meru još manje
Milosti za one koji je imaju.
Povremeno se nakašljemo,
Dovijamo se, tako dišemo.
Ovo je kratak sažetak glave nad kojom se spušta
Oblak isuviše golem za pridev, taman kako priliči
Dubokoj vodi, ko zna odakle se vuče i puni usput
Da ovako nabildovan nalikuje teškoj industriji.
Pomalja se dva-tri sata što je večnost kada se daviš
U nedostajanju zatvoren u svoju izbu koja se skuplja
U vreme oseke, ti koji si samo sisar i još ljudsko biće
Obdareno veštinom govora i nemogućnošću dugog
Ronjenja na dah.
Govore da su šest dana i šest noći morsko dno i površina
Većali čija sam ovoga puta budući da je površina pobedila
U nekoliko navrata do sada, mada, za taj rasplet potrebno je
Vreme neuporedivo kraće od dana ili sata.
Presude su deprimirajuće slučajne, potom
Ponižavajuće kratke zapazila sam jer me je kako se kaže
Splet okolnosti i ovoga puta imenovao za posmatrača
Onoga gde sam bila i ta koja tone i koja dođe do daha
Što uspeva gotovo uvek kada se ne trudiš,
Kad se prepustiš stanju tuposti, kad se prepustiš
I na kraj pameti ti nije šta u knjizi za decu označava
Ogledalo i čin prolaska kroz isto.
Tek, počela sam da se prisećam čuvši rečenicu
Žene u bolničkoj sobi: O, dobro nam došla!
Posle čega nikako da pojmim gde sam došla.
Ne samo što me to ne uzbuđuje nego ima nečeg jezovitog
U činjenici da nikada nisam bila ovako smirena ako se ima
U vidu ulog (tim pre što nisam odlučivala) negde između
Sile izrona i rečenice one žene prestala sam da očekujem
Išta.
I prija što me više ne kida toliko toga što nikada nije bilo
Do nas nego se samo otvori kada se približiš drugoj obali:
Bože, bez čega sve mogu pojma nisam imala a sada ni reči
Za to olakšanje kada potraživanja iscure brzinom iluzije.
Nisam zabrinuta zbog ravnodušnosti prema bilo čemu
Što nije baza koja služi da obnovi bazu.
Nije reč o lišavanju, niti je samo ugodno, kao i sve drugo
I dalje ima cenu to što osećam da mogu
Isto tako kao što ne moram ovo da ti kažem,
Da kažem išta.
Mogu ti reći da na bizaran način podmlađuje kad ne haješ
Za ono za šta si se kidao u prvoj mladosti i kada po tome
Odvajaš predmete želje od retkih koji zaslužuju pažnju.
Kao i kada ne tuguješ zbog izostale pohvale premda nema sumnje
Da je zaslužuje crtež na zidu, tvoj ili nečiji, objavljen
U knjigama skupe izrade pod tuđim imenom.
Nema to veze s praštanjem, taj presek spoznaje
Da svaki tvoj korak je lakši za obećanje zakoraka
U sledeći talas postojanja
Kako nazivamo drugu obalu,
Obdareni veštinom govora, uskraćeni za reč
Agonično izbegavamo da novi dom
Bude naspram ili suprotan, zamajani
Sinonimima i onda kada organi odustaju
Uporno se držimo priče o kraju bivanja
Jednostrano shvaćene otkako postoji
U nametnutoj verziji, sveta tobože,
Izlišna, a tek sada
A tek sada
U ratna vremena
Da ne govorim iako bih mogla.