Poezija, Miloš Petković

. 

Po vinu

.

Večeramo milujući iskrzanu
Ivicu gozbenog stolnjaka.

Noći, noći, kada tela
Hodaju po vinu.

Čitalice,
Svaki stih je reljef:

Obala,
Daleki raj:
Skladno upriličen za posete.

Jer si zvezda, umorna pčela
Na prozorskom oknu
Nebeske gostionice.

iz Lakonskog dnevnika

.

Nisam spavao.
Preko nekih mostova
nikada neću preći.
Mnogo saveta mi je udeljeno
ovih godina.
A zima miruje, napolju.
Pomislim na stihove
prijatelja koga je pčela ujela za usnu.
U ovim godinama, otoci su neminovni.
Strahom je lako zauzdati svet.
Jednostavno, ubod je ubod.

Triptih o klijanju

1.

toliko smrti za toliko dana, u odlivku samo jednog dana
u kome će biti ugravirano tvoje ime. ne odustaj od namere
Svete, tumači Ljubav, iznova, tumači Skicu za povratak.
taj Dan se neće zapamtiti, na kratko – kako inače biva –
naprotiv: biće mirišljava, nevidljiva tkanina, čije će
niti povezivati vratove prolaznika.

2.

neće kiša popuniti razvaline što zjape. senke
imaju dovoljno slobodnog prostora, dovoljno
precizne da ne dozvole da pretpostavke jedna
drugoj ne zauzmu Mesto. preklopiće se mrlje
u kojima naziremo Konture sveg zrnevlja,
izvetrelih stihova i razlivenih belega.

3.

bez želje za oprostom, svaka Zabluda svome bogu veruje.