NOVEMBARSKA
između prvog rukopisa i poslednjeg čitanja
samo je zaplet čin
putnik je upisuje u adresar
pesma postaje stan sa pogledom na kišnu ulicu
lišće rastureno po asfaltu
difuzno svetlo i vetar blag
nikud ne ideš a odlaziš
oblačiš tamni kaput
stavljaš šešir
pesma teče, podliva
niz sumrak
dečak pokisao, nezakopčan
trči,
stići će
radost ne poznaje činove