Ceremonija sagorevanja
Nem –
nem – nem – nem – nem – ne mogu da ne priznam
da me
je strah
svake
sledeće reči.
Ovde i
sad.
S
njom, jednom.
Pod
neonkom, svaki beli dan.
Nem –
nem – nem – nem – nem – ne mogu da ne želim
da
sunovrat svoj sprečim.
Ali
znam, za plamen treba krilo,
a za
krilo – pepeo i prah.
Izdaja
ima devet slogova
Kada
se, Eshine,
glasnik
oglasi s pitanjem
Ko
hoće da besedi?
viknem
svoje ime.
Teatar
leda i teatar ogledala
odjekuju
jednako dok ne progovoriš.
Reč
i ja
ne
putujemo zajedno,
ona
šepa i šparta
po
volji.
Udahnem.
Nastavim.