Dok ratar sadi
veverica se
duri:
„Orahe! Odmah!
...
Htela bi mleko
i da on pase
kravicu.
Zečići, trave.
...
Bez kravice je
kao bez
čokolade.
„Milka“,
zauvek.
...
Oči ponoći
po noći tamu
jure.
Zvezde, do
jutra.
...
Kolačić sanja:
vrele usne ga
ljube.
Ah,
nepovratno.
...
Devojka nema
primetan
manjak novu.
Srećom, ni
višak.
...
Nema ljubavi.
Mesec zađe za
oblak.
Fin datum,
tuga.
...
Vlaži kukuruz,
kroz noć upija
snove.
„Ah, pričajte
mi!“
...
Planine pitaju
za sestrice,
brdašca.
Kod nje su.
Da, dva.
...
Pogled putuje.
Bez njega srce
zeva,
sve dok ne
stigne.
...
Taj dečji
keksić
srećan je kao
majka.
Pojela bi ga.
...
Iskrena pesma
njoj je tesan
pokrivač.
Vire joj noge.
...
Između nogu
sita mačkica
prede.
I miš bi k
njoj.
...
Cvet se otvara
prema
stabljici, danju.
Uzalud. Noć
je.
...
U oči srne
zagledao se
zečić.
Suza.
Bestidno.
...
Đak učiteljici
bere kiticu
cveća.
Vrapčić mu
peva.
...
Kokica kljuca
što zečić šara
šapicom.
Dremucka srce.
...
Neko bašticu
obrezuje pred
veče.
Neko kučkicu.
...
Karo haljina
prazna visi na
štriku.
Puna je duša.
...
Ah, stari
patak
u sumrak diže
kljunčić.
Sestro,
askezo!
...
Jutro svet
gleda
kao noj pačje
jaje.
Vruće. Avgust
će.